[Puna gradina bel’ bosiljak]
Puna gradina bel’ bosiljak.
A ja mlađan ne nakiti se,
ne nakiti se, ne nasiti se,
da je od tuge, — ni pola muke,
već od seljani, moji dušmani. 5
Kad god me vide, uvek mi prete:
„Da mi polome plot na gradine,
da mi pogaze cveće na leje,
da mi odvedu prošenu dragu!“
A ja pa njima, ovako zborim: 10
„Čujte seljani, čujte dušmani!
Ja braću imam, što konje jašu,
što konje jašu, što sablje pašu;
kod cara služe, sa cara zbore
sa cara zbore: da me udome!“ 15
