Пуковски свештеник

Пуковски свештеник Писац: Војислав Илић Млађи

* * *

        Пуковски свештеник

Рањен, заборављен, већ помирен с гробом,
У крви је леж'о, с десницом на мачу,
И смрт очекив'о... кад, одједном, зачу
Глас тајанствен нечиј': „Сине, Бог је с тобом!"

Гле, свештеник добри! „Нећеш бити робом"!
Рече му и приђе кроз паљбу све јачу,
Прихвати га нежно, диже на грбачу,
И, к'о добри анђ'о, понесе га собом.

И докле се, страшно, к'о бура, за њима
Халакање чуло... и док облак дима
Завијаше густо помрачени зреник,

Са теретом својим, подрта одела,
Ступао је хладно, под кишом шрапнела,
Свечан и узвишен, пуковски свештеник...

---

Извор

• Војислав Илић Млађи:Крвави цветови, (треће издање), Јагодина, 1914, стр. 13.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић Млађи, умро 1944, пре 80 година.