Псалм сазнања

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Псалм сазнања
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


             ПСАЛМ САЗНАЊА

И Бол је пио до крајњих горчина,
И пронирао небесна тајанства;
Здравио смехом сунчана пространства,
И рио пустош земаљских дубина.

Горд чекао је да се женка јави
Јер нудити јој љубав није знао,
И дивље руже с недра би јој брао,
Срећан што трње прсте му крвави.

Том пробуђеном љубављу се клео
И мислио је да воли без лажи,
Док не би чуо звук нови и дражи;
Кринова нових тад би венце плео.

Давао за кап меда вечност, да би
Сркао жудно вино величине.
Постаде собом Бог своје судбине
С чежњом да сунце јача и слаби.

И сад пун иња, старом снагом плану.
Поносан, пресит, пут небеса гледа,
Да празан бронзан суд Господу преда.
— — И нехотице откри вечну рану;

Уз горд му осмех једна суза кану.

(1913)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.