Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 11

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ
Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински


КАТИЗМА 11

ПСАЛАМ 77[уреди]

Повјестничко огледало за опомену од Мојсија до Давида.

Ово мудри Асафов је наук.

Чуј народе, мог наука гласе,
Пригни ухо к р'јечма мојих уста̂.
2. Уста своја за причу отварам,
Казиват ћу припов'једке старе.
3. Што слушасмо што ли утувисмо
Што нам отци казиваше наши.
4. Од дјеце им затајити не ћу;
Јавит ћемо позном нараштају
Славу Бож'ју и силу Његову,
И чудеса што је сатворио.
5. Свједочанство подиже Јаковом,
У Израјљу поставио закон,
Који даде отцима нашијем
Да предаду унуцима својим.
6. Да би знао нараштај потоњи
Кад се роде дјечица нејака,
Својој она да казују дјеци.
7. Да у Бога надање полажу,
Дјела̂ Бож'јих не заборављају
И Његове држе запов'једи.
8. Да не буду ка̂ отци њихови
Род упоран и мутљиве ћуди;
Што не бјеше срцем својим сталан,
Нити Богу вјеран духом својим.
9. Јевремова дјеца оружана
Што стр'јељају са бојнога лу̂ка,
Побјегоше из јуначког боја.
10. Не чуваше завјета Бож'јега,
Не хтједоше ходит по закону.
11. Дјела Бож'ја позаборавише,
И чудеса која им показа.
12. Негда Господ пред њиним отцима
Чуда твори у земљи Мисирској,
На убаву на пољу Цоану.
13. Ту он сиње разцјепио море,
Проведе их воденијем зидом.
14. Те их води̂ дању све облаком,
Мрке ноћи огњем свијетлијем.
15. И разкине у пустињи ст'јене,
Све напоји као из бездане.
16. Из камена потоке изведе,
Те р'јекама води воду хладну.
17. Али они све гр'јешише Њему
И гњевише Вишњег у пустињи.
18. Па у срцу Господа кушаху
Све по вољи иштући јестива̂,
19. И роптећи све на Бога рекну:
„Може л' Господ трпезу обилну
Зготовити у пустињи гладној?
20. Гле, удари у камен студени,
Те протече силна вода хладна
И ријеке узбујаху силне:
Може л' Господ нама хљеба дати?
Хоће л' пружит народу и меса?“
21. Господ чује, разљути̂ се на њих,
На Јакову разгори се огањ,
На Израјља љути гњев се дигне.
22. Јер Господу не повјероваху,
У помоћ се Бож'ју не уздаху.
23. Облацима ипак заповједи
И отвори на небес'ма врата,
24. Те подажди за јестиво мана,
Даде њима хљеба небеснога.
25. Би човјеку хљеба анђелскога;
Пошаље им јела изобила.
26. Пусти небом устоку хлађану,
Силом Својом југове изведѐ;
27. Ка̂ прашином заспе их све месом,
Као пјеском морскијем птицама;
28. Сред окола попадаху њина,
И около њихових шатора̂.
29. Тако ти се сви сити наједу,
Даде њима чег' жељни бијаху.
30. Ал не мине све их жеља жива,
Још им јело у устима б'јаше,
31. Гњев се Бож'ји већ подигне на њих,
И помори најјаче међ' њима,
У Израјљу младиће потуче. —
32. Преко свег тога опет гр'јешијаху,
Чудеса̂ му признат не хтијаху.
33. Тада чини̂ да им гину дани,
И године у журби залудној.
34. Стане ли их јадне да убија,
Тражећ Бога тад се обраћају
35. Називљући обраном Вишњега,
И како им спаситељ бијаше.
36. Тад ласкаху Њему својим уст'ма,
А језиком лагаху својијем.
37. Ема срцем не бијаху вјерни
Нити чврсти у завјету своме.
38. Али Господ милостив бијаше
Те покрије њихове гријехе,
Не помори̂ мало и велико.
Све би често гњев свој обуздао,
А иједа не би подизао.
39. Сјећа̂ би се да су само т'јело
Или вјетар што лети без трага.
40. Колико л' га разсрдише пута̂
У пустињи у самртној земљи!
41. Све ти они опет кушај Бога,
Те све дражи Израјљева светца.
42. Руке̂ му се не сјећаху све̂те́
Нити дана када их избави,
43. Када метну у Мисиру знаке
И чудеса на пољу Цоану.
44. Гдје проврже у крв им ријеке
И потоке живе воде хладне,
Да је већ ни пити не могаху.
45. Пошаље им гамад да их коље,
И отровне жабе да их море.
46. Да́де буби љетину њихову,
Скакавцима сву муку њихову.
47. Винограде гра̀дом им поту́че,
Ледном сланом смокве плодовите.
48. Крупном гра̀ду стоку им преда́де,
Свјетлој муњи стада небројена.
49. Пошље на њих огањ гњева Свога,
Срдњу, мржњу, чету злих анђела̂.
50. Своме гњеву стазу поравнава
Ни душе им самрти не чува,
Живот њихов помору преда́де.
51. У Мисиру погуби̂ првенце,
Први пород по колибам' Хама.
52. Те појави народ Свој ка̂ овце,
Као стадо кроз пустињу жедну.
53. Водио их без сваке бојазни,
Непр'јатеље зарони им море.
54. Доведе́ их до светиње Своје,
Овој гори деснице Његове.
55. Испред лица народе им гони,
Жр'јебом д'јели сваком достојање,
Те насели свуда по шаторју
Поколење Израјиља Свога.
56. Али они опет у објести
Кушавајућ Господа разљуте,
Не чуваху Његових наредба̂.
57. Одустану те се сви одметну
Попут својих гр'јешнијех отаца̂,
Опет сла̀жу попут лоша лу̂ка,
58. Узгорносћу увр'једе Га својом,
И раздраже идолима својим.
59. Господ чује те се поразњеви̂,
Разсрди се на Свог Израјиља,
60. У Силому остави̂ насеље,
И шаторје гдје с људ'ма живљаше.
61. Славу Своју оправи̂ у робство
И красоту у силовне руке.
62. Бритком мачу народ Свој преда́де,
Запламти се на све достојање
63. Огањ једи младиће његове;
Дјевојкама кићеним његовим
Не пјеваху сватбених пјесама̂.
64. Свештенике мачем посијеку
Ни покајних не би́ удовица̂.
65. Сад ка̂ са сна презне ти се Господ,
Као јунак кад изпије вино,
66. Те побије непријатеље с леђа,
Вјечитој их срамоти преда́де. —
67. Ни шатора нехтје Јосипова,
Нит избира племе Јевремово.
68. Већ одбере Јудино кољено,
Гору Сион која Му омиље.
69. И сагради̂ ту светињу Своју
Ка̂ небеса, ка̂ земљу утврди̂.
70. И Давида слугу Свог одбере,
Узевши га од овчих торова̂.
71. Од оваца̂ дојилица̂ б'јелих
Одведе́ га, да му брижно пасе
Сад Јакова, Свој премили народ,
Израјиља, Своје достојање.
72. И пасе их срцем праведнијем,
И води их мудријем рукама.

ПСАЛАМ 78[уреди]

Молитва за времена пустошења, крвопролића и поруге.

Слједи пјесма Асафова света.

Боже, гле гдје незнабожци љути
Заузеше Твоје достојање,
Оскврнише цркву Твоју свету
Јерусалим развалином граде.
2. Мртво трупље вјерних слугу̂ Твојих
Све предаду птицама небесним,
А зв'јерима моћи побожника̂.
3. Свету крвцу пролише њихову
На ријеке крај Јерусалима,
Укопника ником не бијаше,
4. Постадосмо подсмјехом сусједа̂,
Срамоте нас они ѝзокола.
5. Докле ли ће трајати, Господе,
Гњева Твога тај огањ жестоки?
6. Излиј гњев на главу незнабожца
И на царства која не призивљу
Твог имена светог небеснога.
7. Већ изједе тај огањ Јакова,
Опустјеше његово насеље.
8. Не помињи безакоња̂ старих,
Већ затеци милосрђем Својим,
Еле смо Ти сасвим олошали.
9. Помози нам Боже спаситељу,
Ради славе имена Твојега.
Избави нас, очисти од гр'јеха,
Ради светог имена Својега.
10. За што да нам незнабожци кажу:
„Гдје је Бог тај њихов превелики?“ —
Нек се јави пред очима нашим
Освета Му нада незнабожци,
Рад пролите крви Твојих слуга̂.
11. Нек изађу, нека се покажу
Пред лицем Ти сужањски уздаси.
Силом Своје мишице сачувај
Милостиво нас, самрти дјецу.
12. Те у њедра седмоструко врати
Све ружење сусједима нашим,
Којим Тебе све Господе, руже.
13. Ми Твој народ, овце паше Твоје,
Ва в'јек ћемо славити Господа,
Славу Твоју казивати св'јету
Од кољена па све на кољено.

ПСАЛАМ 79[уреди]

Молитва за виноград Божији.

Поглавици веселих пјевача̂,
А уз справу Шошан-Едут звану,
Слједи пјесма Асафова света.

Чуј, послушај Израј'љев пастире,
Ти, што водиш дјецу Јосипову
Ка̂ што пастир б'јеле овце јави,
На рукама сједиш Херувима̂;
С Твог пр'јестола јави нам се сада!
3. Пред Јевремом и пред Вен'јамином,
И на очи Манасије Свога,
Дај пробуди крепост Своју свету,
И приступи да нама помажеш!
4. Боже силни, опет нас поврати,
Сини лицем те ћемо се спасти!
5. О Господе Боже Саваоте!
Докле ћеш се гњевити Господе,
Кад Те моли Твој невољни народ?
6. Ти њих пѝташ хљебом чемернијем,
Троструко их сузама напајаш.
7. Ти учини, те се изокола
Све око нас сусједи свађају,
Непр'јатељи смију се међ собом.
8. Поврати се Боже Саваоте,
Сини лицем, те ћемо се спасти!
9. Ти пренесе чокот из Мисира
Винограда Свога рукосада,
Ти изагна све народе листом
Те посади Свога рукосада.
10. Црну земљу Ти окрчи њему
И он пусти у земљу корјење.
11. Сјен му широм горице покрива,
Силно лозје те́ Божије кедре.
12. Пустио га до сињега мора
И огранке своје до ријеке.
13. За што Боже, ограду обори,
Да га таре ко пролази путем?
14. Дивљи вепар њега подгризава,
Пољска звијер њега озобава.
15. Обрати се Боже Саваоте!
Гледни с неба, виђи те обиђи
Винограда Свога рукосада.
16. Заклон буди Твоме рукосаду
Ког посади ту десница Твоја,
И над сином, Твојим помазаним,
Ког уза се овластио јеси.
17. Попаљени огњем, изсјечени,
С Твог погледа пропадоше страшна.
18. Нек Ти буде моћна Твоја рука
Над човјеком деснице Ти Твоје.
И над сином човјечијем мудрим
Којега си утврдио Себи.
19. Одступити не ћемо од Тебе,
Оживи нас, да Ти име свето
Прослављамо сада и до в'јека.
20. Поврати нас, Боже Саваоте,
Сини лицем, те ћемо се спасти!

ПСАЛАМ 80[уреди]

Поздрав пасхални и сла̀вна́ проповијед.

Слједи пјесма пјевачком главару.
Асафова. А уз справу Гетску.

Радујте се Богу, нашем граду,
Покликујте Богу Јаковљеву!
3. Запјевајте, гусле ударајте,
Сладке гусле, милу арфу дајте!
4. О мијени трубите у трубу,
О уштапу рад празника свога.
5. Е је таки закон у Израј'ља
И наредба Бога Јаковљева.
6. Свједочанство постави Јосипу
Кад изађе на земљу Мисирску;
Слушах језик мени непознати:
7. „Ја уклоних рамена његова
Од бремена, а руке његове
Опросте се котарица̂ тешких.
8. Ти ме зазва у невољи својој,
Избавих те, и чух усред грома,
Изкушах те на води Мериви.
9. Мој народе, слушај гдје сведочим,
Израјиљу, да би ме послуша̂:
10. Нек у тебе туђег Бога није,
Страном Богу клањати се немој.
11. Ја сам Господ, онај Бог твој силни
Што т' изведох из земље Мисирске;
Отвор' уста да ти их напуним.
12. Ал' ми гласа не послуша народ,
А Израјиљ већ не мари за Ме.
13. Ја их пустих на вољу им срца,
Нека раде по својој домисли.
14. О, да би ме послуша̂ Мој народ,
На Мом путу боравио Израј'љ!
15. Злотворе бих њему покорио,
Дигао бих на њих Своју руку.
16. Који мрзе на Господа свога
Нека су Му кротки и покорни,
Дани би им ва в'јек добри били.
17. Хранио б' их пшеницом бјелицом,
Наситио медом из камена.“

ПСАЛАМ 81[уреди]

Суд Божији над боговима земаљскијем.

Слједи пјесма Асафова света.

Бог устаде на сабору Бож'јем,
Међ' богов'ма усуду изрече:
2. „Докле л' ћете судити неправо,
Докле л' бити све уз незнабожце?
3. Усудите ништем и сироти,
Опраштајте убогу, невољну.
4. Избављајте ништег и убогог,
Отимајте из безбожне руке. —
5. Не познаше нити разумјеше,
Ка̂ слије̂пи лутају по тами;
Темељи се земљи потресају.
6. Рекох: Паз'те богови сте сами,
Сви синови Господа вишњега.
7. Али ћете ка̂ људи помр'јети,
И паст ћете кнезовима налик.“
8. Устан' Боже, да свој земљи судиш;
Наслједством су сви народи Твоји.

ПСАЛАМ 82[уреди]

Клик ратни к Богу против савезнијех непријатеља̂.

Слједи пјесма Асафова света.

Боже, немој да мирујеш с миром,
Нити му́чи Боже, ни почивај!
3. Узавреше непр'јатељи Твоји,
Ненавидни подигоше главу.
4. По Твој народ наумише злоћу,
На избране уроте се Твоје.
5. Па говоре: „Да их изтр'јебимо
Из народа, да се нигда више
Не спомиње име Израј'љево.“
6. Еле сложно сви се договоре
Те уроту хрђе дигну на Те:
7. Сва насеља Едомова љута,
Исмај'ловци, Моав, Агарјани,
8. Гевал, Амон и Амалик с њима,
Филистимци, те уза њих Тирци.
9. Па још Асур уза њих се нађе;
Све мишице Лотових синова̂.
10. Учини им Боже, ка̂ Мад'јану,
Ка Сисари и као Јавину
На потоку хладнога Кисона!
11. У Андору што их изкоп снађе,
Нагнојише собом земљу црну.
12. И уради с кнезовма њиховим,
Ка̂ уради с Зивом и с Оривом,
Ка̂ Салманом негда и Зевејем,
И са свијем главар'ма њиховим.
13. Еле ва в'јек говоре немило:
„Освојимо насеља Божија.“
14. Заповиди Господе, нек буду
Попут пљеве коју вјетар вије.
15. Ка̂ но огањ кад дубраву пали.
Ка̂ но пламен када горе жари:
16. Тако Својом олујом пожден' их,
И вихаром Својијем их смети.
17. Те срамотом покривај им лице,
Да питају за име Господње.
18. Нек се сраме те се суноврате,
Постиђени нека сви погину!
19. Нека знаду да се зовеш Господ,
Над свом земљом вишњи, и једини!

ПСАЛАМ 83[уреди]

Чежња за домом Божијим и за срећом да се у њему живи.

Начелнику пјевачком на руке.
А уз Гетску справу за гуслање;
И пјесма је Корјевих синова̂.

Мили ти су ти̂ станови Твоји,
О Господе Боже над силама!
3. Гине душа све од жеље живе
Да униђе у Господње дворе.
Срце моје и тијело моје
Отима се к живом Богу своме.
4. Птица нађе кућу свога стана,
Ластавица свија себи гњездо
Гдје ће ле́ћи младе птиће своје —
Код олтара̂ светијех Твојијех,
Мој Господе, Боже над силама,
О мој царе и Боже једини!
5. Благо оним у Твојему дому,
Непрестанце они Тебе хвале. —
6. Благо оном кому си Ти сила —
Те у срцу пут к Твом храму носи.
7. Јер идући сузнијем продољем
Изворима њега претварају,
Благословом дажд га заодјева.
8. Од одмора до одмора иду
Пред Господом док дођу Сиону:
9. „Ој Господе Боже над силама,
Чуј молитву, ој Боже Јаковљев!“ —
10. Ти наш штите, Господе небесни,
Дај сагни се и доље погледај,
Види лице Свог помазаника.
11. Боље данак у дворима Твојим
Нег тисућа других у другијем.
Волим бит на прагу Бож'јег дома,
Нег живљети у сваком обиљу
Под шатор'ма незнабожна залца.
12. Јер је Господ штит и сунце жарко,
Господ славу и благодат даје;
Безазленом нигда не узкрати
Ни једнога добра овог св'јета.
13. Благо си га Боже над силама,
Том човјеку што се узда у Те!

ПСАЛАМ 84[уреди]

Молитва прије помилованога народа ради нова помиловања.

Начелнику пјевачком на руке,
И пјесма је Корјевих синова̂.

Смилова̂ се на земљу, Господе,
И поврати̂ робље Јаковљево.
3. Свом народу опрости̂ неправду,
Покрио си све њихове гр'јехе;
4. Сву жестину уставио Своју,
Ублажио жеравицу гњева.
5. Поврати се Боже спаситељу,
Дај прекини срдњу Своју на нас.
6. Хоћеш ли се гњевити до в'јека
Од кољена па све на кољено?
7. Не ћеш ли нас оживити опет
Да би Ти се радовао народ?
8. Боже, милост Своју нам покажи
Те спасење Своје удијели.
9. Да послушам што говори Господ,
Он изриче мир народу Своме,
Мир народу, побожнијем Својим,
Да их опет не снађе безумље.
10. Да, близо је Његово спасење
Оним што Га у истину штују,
Да Му слава нашој земљи дође.
11. Нек се срете истина и милост,
Мир и правда нека се пољубе.
12. Истина ће земљом да проникне,
А с небеса̂ да приникне правда.
13. Те ће Господ свако добро дати,
Земља наша дат ће плоде своје.
14. И правда ће ходити пред Њиме,
Пазити ће на Његове стопе.