Прољетна зора

Прољетна зора  (1887)  Писац: Алекса Шантић

Тихи вјетрић гране креће,
По ливади роса пала,
Са истока мила зора
Зраком нас је обасјала.

Сва природа поздравља је,
Радује се њеном бају,
А хвалу јој мале тице
Са умилном пјесмом дају.

Шарни лептир попаја се
Са љубице сјајне росе,
А челице хитре, лахке
У кошницу меда носе.

Царић мали на гранчици
Од весеља све скакуће,
Јер крилца му она мала
Обасјатʼће сунца луче.

Подигле се миле ласте,
Па у чистом зраку лећу,
Кад кад опет спуштају се
У поточић крилʼма крећу.

Бјели јанци по пољани
Играју се — траву пасу,
А уз фрулу пастир свира
Весели се зоре красу.

Ох, зорице дивна љетна
Ко те такву нама ствара?!
Нико други него онај
Што нам шаље сваког дара.

Извор

Голуб, 1. јун 1887. Бр. 6. Год. IX, стр. 86.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алекса Шантић, умро 1924, пре 102 године.