Прољетна зора

Алекса Шантић

ПРОЉЕТНА ЗОРА

Тихи вјетрић гране креће,
По ливади роса пала,
Са истока мила зора
Зраком нас је обасјала.

Сва природа поздравља је,
Радује се њеном бају,
А хвалу јој мале тице
Са умилном пјесмом дају.

Шарни лептир попаја се
Са љубице сјајне росе,
А челице хитре, лаке
У кошницу меда носе.

Царић мали на гранчици
Од весеља све скакуће,
Јер крилца му она мала
Обасјат' ће сунца луче.

Подигле се миле ласте,
Па у чистом зраку л'јећу,
Каткад опет спуштају се,
У поточић крил'ма крећу.

Б'јели јањци по пољани
Играју се, траву пасу,
А уз фрулу пастир свира,
Весели се зоре красу.

Ох, зорице дивна љетна,
Ко те такву нама ствара?!
Нико други, него онај
Што нам шаље сваког дара!

1887.