Прошлост, Садашњост и Будућност
| Прошлост, Садашњост и Будућност (1870) Писац: Ристо Милић |
Прошлост нам је била с Немањима славна,
Ал’ с раздора клетог претвори се тамна;
Са Косовом Србство тешки удар снађе,
И сунце слободе с Србског неба зађе.
Бранковићу црни, просто ти не било,
Што у робство свали са издајством род!
Ти одломи Србству соколово крило,
И покровом црним застре Србски свод.
Са неслоге црне и издајства клета
Окова нас робство ев’ пет стотин’ љета;
Кроз то вр’јеме доста издржасмо јада,
Што нам злотвор злобни са мукама зада;
А код тол’ки снажни просвештени сила
Не нађе се једна, да нам пружи л’jек;
Тек надежда цигла утјеха нам била,
А уз ту и гуслин тјешио нас јек.
Све, што гођ је Србство најљепше имало,
Све му је с Косовом немило пропало;
Тек му сама душа остаде у груди,
Која сад на ново почиње да с’ буди.
Нек се буди, нека, и згода је дошла,
Дуго јој је небо сакривао мрак —
Устај, душе, устај, холуја је прошла,
Ево већ ти сија зорин сјајни зрак!
Кад те, душо, прошлост не обори тужна,
Која те у оков сковала к’о сужња;
Нека те садашњост ни мало не страви,
Јер ти са њом срећни Видов-данак плави.
На видик изиђи из мрачнога стана,
Садашњост те зове, на сусрет јој ход’,
Будућност се кроз њу указује славна,
Са којом ће скоро да т’ ускрсне род!
Извор[уреди]
Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 7-8.
|