Прошета се Гајка, (2)
Прошета се Гајтана девојка, (2)
Низ сокаке, низ то пусто Врање,
Па гу срете Туре, Ариф-ага:
„Стан’ полако, Гајтано девојко, 5
Стан’ полако, да те нешто питам:
Да ли ’оћеш за мене да пођеш,
Да ли ’оћеш веру да промениш,
Или, Гајко, да изгубиш главу?“
„Стан’ полако, Туре, Ариф-ага, 10
Да упитам остарелу мајку,
Ал говори остарела мајка:
„Питај, Гајко, сестру потурешу,
Она знаде боље да ти каже!"
Ал говори сестра потуреша: 15
„Боље своју да изгубиш главу,
Но да пођеш, сестро, за Турчина!"
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 273.
