Prošeta se Gajka, (2)
Prošeta se Gajtana devojka, (2)
Niz sokake, niz to pusto Vranje,
Pa gu srete Ture, Arif-aga:
„Stan’ polako, Gajtano devojko, 5
Stan’ polako, da te nešto pitam:
Da li ’oćeš za mene da pođeš,
Da li ’oćeš veru da promeniš,
Ili, Gajko, da izgubiš glavu?“
„Stan’ polako, Ture, Arif-aga, 10
Da upitam ostarelu majku,
Al govori ostarela majka:
„Pitaj, Gajko, sestru poturešu,
Ona znade bolje da ti kaže!"
Al govori sestra potureša: 15
„Bolje svoju da izgubiš glavu,
No da pođeš, sestro, za Turčina!"
Pevač i mesto zapisa
Pevale Kata Blagojević i Borka Šopić (Lipljan, 1947) i Trajko Stojanović-Stošić (Gnjilane, 1947).
Reference
Izvor
Miodrag A. Vasiljević: Jugoslovenski muzički folklor knj. I, Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, Prosveta, Izdavačko preduzeće Srbije, Beograd, 1950., str. 273.
