Прошетало злато материно,
прошетало кроз гору зелену,
руке вије, под појас и' крије.
Упази је Даја од пенџера,
па овако њојзи говорио: 5
„Чујеш ли ме материно злато!
Која ти је голема невоља
с’ које твоје беле руке вијеш?
Руке вијеш и под појас кријеш."
Злато ујцу вако одговара: 10
„Чујеш ли ме, мој мили ујаче!
К’д ме питаш, право ћу ти казат:
млад ме проси, за старог ме дају.
Старо аро као дрво јавор,
киша врне, јавор дрво гњије, 15
сунце греје, јавор дрво суши,
ветар дува, јавор дрво крши.
Младо момче ка’ на крину цвеће:
киша врне, цвет му напредује,
сунце греје, цвет му расцветује, 20
ветар дува, те мирис разноси."
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 153.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 85.
