Prošetalo zlato materino,
prošetalo kroz goru zelenu,
ruke vije, pod pojas i' krije.
Upazi je Daja od pendžera,
pa ovako njojzi govorio: 5
„Čuješ li me materino zlato!
Koja ti je golema nevolja
s’ koje tvoje bele ruke viješ?
Ruke viješ i pod pojas kriješ."
Zlato ujcu vako odgovara: 10
„Čuješ li me, moj mili ujače!
K’d me pitaš, pravo ću ti kazat:
mlad me prosi, za starog me daju.
Staro aro kao drvo javor,
kiša vrne, javor drvo gnjije, 15
sunce greje, javor drvo suši,
vetar duva, javor drvo krši.
Mlado momče ka’ na krinu cveće:
kiša vrne, cvet mu napreduje,
sunce greje, cvet mu rascvetuje, 20
vetar duva, te miris raznosi."
Reference
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 153.
Narodna književnost Srba na Kosovu - Lirske pesme I, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str. 85.
