Прошетала мајка стара,
Па се с гором разговара:
— Јаој, горо, сестро мила,
Мајка с' сину моме била,
Две године, моја мила. 5
Када дође треће лето,
Мени онда јада ето,
Једног дана, чемерника,
Дође мени аберника.
У писму се вели вако: 10
— Стара мајко, није лако,
Стара мајко, није лако,
Није лако сад ти рећи,
Да твој синак паде трећи.
Паде јунак на мегдану, 15
Јашећи на коњу врану. —
Јадна мајка у црнини,
Полутала по планјини,
Свога сина да потражи,
Своју муку да ублажи: 20
— Сине мили, мој једини,
Где остаде у планини,
У планини где остаде,
Да ти мајка гроб не знаде?
Да л' те покри црна ума, 25
Је л' те покри густа шума?
Другови те сада жале,
Нема свећа да ти пале,
Гробак су ти закитили,
Кад су тебе осветили, 30
Тебе синко осветили,
Власотинце освојили.
Сад одлазим пустој кући,
Ал' ја у њу нећу ући,
Пуста ми је она саде, 35
Далеко ми ти остаде.
