Prošetala majka stara,
Pa se s gorom razgovara:
— Jaoj, goro, sestro mila,
Majka s' sinu mome bila,
Dve godine, moja mila. 5
Kada dođe treće leto,
Meni onda jada eto,
Jednog dana, čemernika,
Dođe meni abernika.
U pismu se veli vako: 10
— Stara majko, nije lako,
Stara majko, nije lako,
Nije lako sad ti reći,
Da tvoj sinak pade treći.
Pade junak na megdanu, 15
Jašeći na konju vranu. —
Jadna majka u crnini,
Polutala po planjini,
Svoga sina da potraži,
Svoju muku da ublaži: 20
— Sine mili, moj jedini,
Gde ostade u planini,
U planini gde ostade,
Da ti majka grob ne znade?
Da l' te pokri crna uma, 25
Je l' te pokri gusta šuma?
Drugovi te sada žale,
Nema sveća da ti pale,
Grobak su ti zakitili,
Kad su tebe osvetili, 30
Tebe sinko osvetili,
Vlasotince osvojili.
Sad odlazim pustoj kući,
Al' ja u nju neću ući,
Pusta mi je ona sade, 35
Daleko mi ti ostade.
