Прочула се гора зеленика
Прочула се гора зеленика, (Лирске народне песме из белопаланачког краја); „Расковник", пролеће 1980.[1]
- Слнце сјајно не заоди рано
- Овчар и девојћа
- Ми се млади не видомо
- Момче сади градинице
- Ој овчаре, цвеће јабленово
- Клето да си моје бело лице
- Сва је гора у божур урасла
- Гором иду ћитени сватови
- Пошла је Стана с Јована
- Горо ле, горо зелена
Напомена
[уреди]Песме сакупили чланови Етнолошког друштва „Утутак‘': Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић и Велибор Ћирић. Они су припремили и обимну књигу лирских народних песама „Ђул девојче“, с предговором и подацима о казивачама, коју ће објавити нишка „Градина“.
Референце
[уреди]- ↑ Већ годинама у селу Дивљана код Беле Паланке постоји и делује Етнолошко друштво „Утутак“ које сакупља и изучава народне умотворине тога краја. Доносимо избор песама које је сакупило и послало ово Друштво.