Клето да си моје бело лице
Прочула се гора зеленика,
чувала ју мома белолика,
јем чувала, јем си лице клела:
- Клето да си, моје бело лице,
тебе нече на добро да буде 5
што си толко бело и румено.
Да знам да че младо да те љуби,
отишла би доле у градине,
набрала би свакојако цвеће,
а највише пребели босиљак, 10
отишла би на бистри кладенци,
трипут би си лице премивала,
кад ме љуби - бар да му мирише.
Да знам да че старо да те љуби,
отишла би горе у планину, 15
набрала би свакојаке траве,
а највише љуту чемерику,
отишла би на мутни кладенци,
трипут би си лице премивала,
кад ме љуби – бар да се отрује. 20
