Протекција (комедија у пет чинова)/50
V
МИНИСТАР, САВЕТА
МИНИСТАР (Припали цигару, шетајући дубоко замишљен)
САВЕТА (Нагло уђе): Добар дан желим!
МИНИСТАР: Добар дан желим!
САВЕТА (Мало уплашено): Ви сте, овај... је л’ те... наравно... ви сте... дабогме, господин министар?
МИНИСТАР: Да ја сам! Извол’те седите, госпођо! Ви сте узбуђени, како видим. Извол’те седите!
САВЕТА: Благодарим! Нисам вам ја дошла да седим, нити ми је до седења, већ ми је до моје невоље и до моје несреће какву до сада људи нису чули ни ти видели! Јаој, несрећној мени, ако знате шта је правда, ако знате шта је грех, немојте ме унесрећити, немојте ме оставити на сокаку, немојте ме... имате децу, па ће на њих пасти грех, она ће испаштати.
МИНИСТАР: Али ја вас не разумем, ни речце не разумем. Ви имате нешто да ми кажете, је л’ те?
САВЕТА: Јест, имам да вам кажем. Нисам ни дошла да ћутим него да вам кажем, да говорим да ме цео свет чује, да ме и сам Бог чује.
МИНИСТАР: Но, па извол’те седите и реците ми све по реду шта желите?
САВЕТА (Не седајући): Јест, да вам кажем! Може бити да и ви не знате, може бити и вас је лагао, несрећник један!
МИНИСТАР: Али ко?
САВЕТА: Он — ваш зет. Јест, јест, господине министре, то сам дошла да вам кажем: да је ваш будући зет лажа! Он проси вашу сестру, а има живу жену. Јесте ли то чули који пут откад је света и века? Да се човек прекрсти и левом и десном!
МИНИСТАР: Али, госпођо!...
САВЕТА: Јест, јест, господине министре, има живу жену. Ја сам, ја сам, господине мој, његова жена.
МИНИСТАР (Узбуђен): Да се не варате, госпођо?..
САВЕТА: Не варам се, камо срећа да се варам. Ја сам, господине, и с мисли и с персоном његова жена. Јаој мени несрећници, јадне ми моје мисли, а још јаднија моја персона... Не било га, да Бог да! Па вас молим, као што се Бог моли, не дајте, не газите бар ви у грех, не остављајте ме под старост на сокаку!...
МИНИСТАР (Уздржавајући се од узбуђења): Хвала вам, госпођо, што сте ме обавестили, да могу лажи скинути образину. Не бојте се, будите мирни, ја сам најмање хотимично помагао његовим лажима.
САВЕТА: Оно, ја волим да је мој муж у већој класи и да је већи чиновник али, ако је то ред у Србији да чиновник што већу класу има, то и по једну жену више, онда наравно, џаба му и те класе. Хвала вам и на класи!
МИНИСТАР: Можете, госпођо, ићи без бриге.. Хвала што сте за времена дошли да ме обавестите. Ја ћу већ учинити шта треба и ви нећете изгубити мужа!
САВЕТА: Каква сам таква сам, господине, али кад сам му била досад добра.... Јаој, проклет био мајци и овог и оног света! Збогом, господине, па не дајте; збогом! (Оде).
МИНИСТАР (Испраћајући је): Збогом!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|