Protekcija (komedija u pet činova)/50
V
MINISTAR, SAVETA
MINISTAR (Pripali cigaru, šetajući duboko zamišljen)
SAVETA (Naglo uđe): Dobar dan želim!
MINISTAR: Dobar dan želim!
SAVETA (Malo uplašeno): Vi ste, ovaj... je l’ te... naravno... vi ste... dabogme, gospodin ministar?
MINISTAR: Da ja sam! Izvol’te sedite, gospođo! Vi ste uzbuđeni, kako vidim. Izvol’te sedite!
SAVETA: Blagodarim! Nisam vam ja došla da sedim, niti mi je do sedenja, već mi je do moje nevolje i do moje nesreće kakvu do sada ljudi nisu čuli ni ti videli! Jaoj, nesrećnoj meni, ako znate šta je pravda, ako znate šta je greh, nemojte me unesrećiti, nemojte me ostaviti na sokaku, nemojte me... imate decu, pa će na njih pasti greh, ona će ispaštati.
MINISTAR: Ali ja vas ne razumem, ni rečce ne razumem. Vi imate nešto da mi kažete, je l’ te?
SAVETA: Jest, imam da vam kažem. Nisam ni došla da ćutim nego da vam kažem, da govorim da me ceo svet čuje, da me i sam Bog čuje.
MINISTAR: No, pa izvol’te sedite i recite mi sve po redu šta želite?
SAVETA (Ne sedajući): Jest, da vam kažem! Može biti da i vi ne znate, može biti i vas je lagao, nesrećnik jedan!
MINISTAR: Ali ko?
SAVETA: On — vaš zet. Jest, jest, gospodine ministre, to sam došla da vam kažem: da je vaš budući zet laža! On prosi vašu sestru, a ima živu ženu. Jeste li to čuli koji put otkad je sveta i veka? Da se čovek prekrsti i levom i desnom!
MINISTAR: Ali, gospođo!...
SAVETA: Jest, jest, gospodine ministre, ima živu ženu. Ja sam, ja sam, gospodine moj, njegova žena.
MINISTAR (Uzbuđen): Da se ne varate, gospođo?..
SAVETA: Ne varam se, kamo sreća da se varam. Ja sam, gospodine, i s misli i s personom njegova žena. Jaoj meni nesrećnici, jadne mi moje misli, a još jadnija moja persona... Ne bilo ga, da Bog da! Pa vas molim, kao što se Bog moli, ne dajte, ne gazite bar vi u greh, ne ostavljajte me pod starost na sokaku!...
MINISTAR (Uzdržavajući se od uzbuđenja): Hvala vam, gospođo, što ste me obavestili, da mogu laži skinuti obrazinu. Ne bojte se, budite mirni, ja sam najmanje hotimično pomagao njegovim lažima.
SAVETA: Ono, ja volim da je moj muž u većoj klasi i da je veći činovnik ali, ako je to red u Srbiji da činovnik što veću klasu ima, to i po jednu ženu više, onda naravno, džaba mu i te klase. Hvala vam i na klasi!
MINISTAR: Možete, gospođo, ići bez brige.. Hvala što ste za vremena došli da me obavestite. Ja ću već učiniti šta treba i vi nećete izgubiti muža!
SAVETA: Kakva sam takva sam, gospodine, ali kad sam mu bila dosad dobra.... Jaoj, proklet bio majci i ovog i onog sveta! Zbogom, gospodine, pa ne dajte; zbogom! (Ode).
MINISTAR (Ispraćajući je): Zbogom!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|