Протекција (комедија у пет чинова)/42

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ТРЕЋИ ЧИН
◄   IX X XI   ►

X

САВЕТА, сама

САВЕТА (Расположена): Биће, Бог и душа, да је свршено, потписано је, јер шта би друго имао министар да пише Аћиму. (Забрине се) А да није што друго, да не пише: „Извините, не може за сада; видећемо доцније!” (Опет се охрабри) А не, не може бити, не би му то ни писао. И Аћим баш сад нашао да оде од куће, и ко зна кад ће се вратити! (Размлшља) Уосталом, зашто не бих отворила његово писмо, као да му нисам жена? Па зар сам му мало писама отварала док сам била млађа! (Хоће да отвори па се опет тргне.) Страх ме је само што је ово министрово писмо. (Охрабри се) А није министрово, кад је на Аћима адресовано онда је Аћимово, а кад је Аћимово онда ја имам право да га отворим. (Отвара га и загледа. Овај министар има исти рукопис као ја, женски рукопис. (Чита потпис) „Ваша пријатељица Персида”.. (Говори) А?! Шта кажеш? Неће бити ваљда тако! (Чита са већом пажњом.) „Ваша пријатељица Персида” (Говори) Јесте, Бога ми! Не може бити да је министру име Персида! Ама да л’ ја добро видим, или... (Оддази прозору и опет чита) „Ваша пријатељица Персида” (Говори) Бог и душа, момак је морао погрешити и дати ми неко друго писмо, а ја о- отворила. (Загледа опет) Није! (Чита) „Господине Аћиме!” (Замисли се) Море да не буде то министрова жена. Аћим је имао и једно писмо за министрову жену? Истина, Манојло каже да је министрова жена умрла, ал’ опет... ко зна... Чисто ме страх да га читам. (Храбри се) А што на послетку! (Чита) „Господине Аћиме, Ја сам вам казала да се моји осећаји не разликују од ваших, али што се тиче ваше прошевине, мој је брат у неколико противан, јер налази да сам још млада за удају. Уосталом, најбоље дођите ви сами к њему и разговорите. Но и ако не успете, ја остајем при речи да молим брата за ваш премештај у Београд. Ваша пријатељица Персида”. (Клоне у стотицу) Господе Боже, видими и невидими, свевишњи Саваоте и царе небесни, шта је ово? Аћиме, црни Аћиме! Аћиме! несрећни Аћиме! Аћиме, проклети Аћиме, шта си ти то урадио? Ама, људи божји, јесам ли ја паметна, тера ли ово неко шегу са мном или шта је ово? Шта је ово, по богу браћо? Аћим просио, Аћим просио девојку за себе? Ама је л’ то може да буде по законима овоземаљским и ононебеским? Осим, ако је полудео!... Аћиме, црни Аћиме, па зар ја да останем на сокаку? Е, нећеш га Аћиме; нећеш га вала ни ти Персида, која си да си! Ако нема ни закона, има Бога! Зар код живе жене... е, нећеш Аћиме; нећеш боме па да је она министрова мајка, а не сестра! Вала идем право министру, право њему па да је он Бог а не министар. Рећи ћу му у очи: јесте ли чули, ко сте да сте, министар или неминистар, ја ћу вам кућу запалити, проклећу вас, тужићу вас свима законима, тужићу вас Богу. Ви удајте вашу сестру за њега, а он је ожењен, ожењен је, ожењен! Јулка, Јулка, Јулка!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 82 године.