Protekcija (komedija u pet činova)/42
X
SAVETA, sama
SAVETA (Raspoložena): Biće, Bog i duša, da je svršeno, potpisano je, jer šta bi drugo imao ministar da piše Aćimu. (Zabrine se) A da nije što drugo, da ne piše: „Izvinite, ne može za sada; videćemo docnije!” (Opet se ohrabri) A ne, ne može biti, ne bi mu to ni pisao. I Aćim baš sad našao da ode od kuće, i ko zna kad će se vratiti! (Razmlšlja) Uostalom, zašto ne bih otvorila njegovo pismo, kao da mu nisam žena? Pa zar sam mu malo pisama otvarala dok sam bila mlađa! (Hoće da otvori pa se opet trgne.) Strah me je samo što je ovo ministrovo pismo. (Ohrabri se) A nije ministrovo, kad je na Aćima adresovano onda je Aćimovo, a kad je Aćimovo onda ja imam pravo da ga otvorim. (Otvara ga i zagleda. Ovaj ministar ima isti rukopis kao ja, ženski rukopis. (Čita potpis) „Vaša prijateljica Persida”.. (Govori) A?! Šta kažeš? Neće biti valjda tako! (Čita sa većom pažnjom.) „Vaša prijateljica Persida” (Govori) Jeste, Boga mi! Ne može biti da je ministru ime Persida! Ama da l’ ja dobro vidim, ili... (Oddazi prozoru i opet čita) „Vaša prijateljica Persida” (Govori) Bog i duša, momak je morao pogrešiti i dati mi neko drugo pismo, a ja o- otvorila. (Zagleda opet) Nije! (Čita) „Gospodine Aćime!” (Zamisli se) More da ne bude to ministrova žena. Aćim je imao i jedno pismo za ministrovu ženu? Istina, Manojlo kaže da je ministrova žena umrla, al’ opet... ko zna... Čisto me strah da ga čitam. (Hrabri se) A što na posletku! (Čita) „Gospodine Aćime, Ja sam vam kazala da se moji osećaji ne razlikuju od vaših, ali što se tiče vaše proševine, moj je brat u nekoliko protivan, jer nalazi da sam još mlada za udaju. Uostalom, najbolje dođite vi sami k njemu i razgovorite. No i ako ne uspete, ja ostajem pri reči da molim brata za vaš premeštaj u Beograd. Vaša prijateljica Persida”. (Klone u stoticu) Gospode Bože, vidimi i nevidimi, svevišnji Savaote i care nebesni, šta je ovo? Aćime, crni Aćime! Aćime! nesrećni Aćime! Aćime, prokleti Aćime, šta si ti to uradio? Ama, ljudi božji, jesam li ja pametna, tera li ovo neko šegu sa mnom ili šta je ovo? Šta je ovo, po bogu braćo? Aćim prosio, Aćim prosio devojku za sebe? Ama je l’ to može da bude po zakonima ovozemaljskim i ononebeskim? Osim, ako je poludeo!... Aćime, crni Aćime, pa zar ja da ostanem na sokaku? E, nećeš ga Aćime; nećeš ga vala ni ti Persida, koja si da si! Ako nema ni zakona, ima Boga! Zar kod žive žene... e, nećeš Aćime; nećeš bome pa da je ona ministrova majka, a ne sestra! Vala idem pravo ministru, pravo njemu pa da je on Bog a ne ministar. Reći ću mu u oči: jeste li čuli, ko ste da ste, ministar ili neministar, ja ću vam kuću zapaliti, prokleću vas, tužiću vas svima zakonima, tužiću vas Bogu. Vi udajte vašu sestru za njega, a on je oženjen, oženjen je, oženjen! Julka, Julka, Julka!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|