Протекло је пет вјекова

Мило Јововић

(Прва верзија пјесме, објављена у Голубу 1896.)

Протекло је пет вјекова
Од Косовске кобне битке,
Гдје с' Србину поломише
Љути мачи, сабље бритке.

Ал' од тога истог кова
Поломљена по разбоју,
Србин скова ново копље
Да слободу брани своју.

Протекло је пет вјекова,
Од Видова страшног дана,
Кад је Србин пострадао
И поднио љутих рана.

Али ране што их прими
Од душманске руке клете,
Нијесу га поплашиле
Да окл'јева, да се смете.

Јер за вјеру, за слободу
И част драге домовине,
Србин свој и живот даје
И на бојном пољу гине.

Протекло је пет вјекова,
Одкад Србин за род страда;
Ал' не клону са прегнућем
Јер се својој слави нада:

Да ће круна опет сјати
Истом славом к'о и прије,
Јер у њему снажна мишца
Малаксала јоште није.



(Друга верзија пјесме, објављена у Цетињском вјеснику, 1913.)

Протекло је пет вјекова
Од косовске кобне битке,
Гдје с' Србину поломише
Љути мачи, сабље бритке.

Ал' од тога истог кова
Поломљена по разбоју
Србин скова ново копље
Да слободу брани своју.

Протекло је пет вјекова,
Од Видова страшног дана,
Кад је Србин пострадао
И поднио љутих рана.

Али ране што их прими
Од туђинске руке клете,
Нијесу га поплашиле
Да окл'јева да се смете.

Протекло је пет вјекова,
Од кад Србин за род страда;
Ал' не клону са прегнућем
Тјешила га света нада:

Да ће круна опет сјати
Истом славом к'о и прије
Јер његова снажна мишца
Малаксала никад није.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

У Бару (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 13. И 14., у Сомбору, 1. јула 1896., стр. 193. и „Цетињски вјесник“, број 10., Цетиње, 1913.