Пропио се Хасан-ага, један бекрија!
Попио је свога ата, златан буздован,
задужи се триста гроша, триста дуката,
све то попи Хасан-ага, све за један дан.
Он узима стару мајку за бијелу руку 5
да је води у чаршију, да је продаје.
Ал’ говори вјема љуба Хасанагина:
— Хасан-ага будалашу, једна бекријо,
не продаји стару мајку, сиједу кадуну,
лако ти је љубу стећи, мајку никада. 10
Кад то чуо Хасан-ага, један бекрија,
он узима вјерну љубу за бијелу руку
и води је у чаршију па је продаје.
Купио је Крзлар-ага из Цариграда:
за њу дао триста гроша, триста дуката, 15
и он води вјерну љубу Хасанагину,
доведе је Крзлар-ага двору бијелу.
Кад је било прве ноћи иза вечере,
он говори вјерној љуби Хасанагиној:
— Стери душек, вјерна љубо Хасанагина! 20
Стаде плакат’ вјерна љуба Хасанагина,
а њу пита Крзлар-ага из Цариграда:
— Шта је теби, вјерна љубо Хасанагина?
Ил’ ти жалиш Хасан-агу, једног бекрију,
ил’ ти жалиш стару мајку Хасанагину? 25
— Ја не жалим Хасан-агу, једног бекрију,
нит’ ја жалим стару мајку Хасанагину
и не жалим бијелих двора Хасанагиних.
Већ ја жалим једног брата, једног јединог,
име му је Крзлар-ага, баш ко и теби, 30
на руци му три биљега баш ко у тебе;
једном оде лов ловити па се не врати.
Опет вели Крзлар-ага из Цариграда:
— Ој бога ми, вјерна љубо Хасанагина,
ја сам теби братац мио, ти ми сестрица. 35
У дворима свога брата сека ноћила.
Кад је јутро освануло, сунце грануло,
брат узима милу секу за бијелу руку
па је води бијелу двору Хасанагину
и њу даје Хасан-аги, једном бекрији: 40
— На поклон ти своја љуба, моја сестрица,
поклањам ти триста гроша, триста дуката.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 782-783.
