Промена
| Промена (1902) Писац: Јован В. Маговчевић |
Бејаше млада, тек процвао цвет;
Слушасмо радо голупчета гук;
Бејаше тиче тек пустило лет;
Челици вредној тек се чуо зук.
Не беше капљу замутио прах,
Не беше чиста изгубила сјај:
Невине душе осећасмо дах,
Пролећа љупког ми гледасмо мај.
Пуна живота, — у животу над! —
Младица красна, без чворова прут;
На небу живота тек месец млад,
Што за̏ собом сјајан оставља пут...
... Ал’ неста цвета, и остаде трн;
Голупче красно свој промени гук;
Вран место њега сад загракта црн,
Јеине ноћне сад се зачу хук!
Капљицу чисту натруни трун,
Месецем зимским замени се мај,
Оголи цветни и лиснати жбун,
Чедности нежној виде се крај!
Израстоше чвори на пруту том,
Врлина њених отпаде род,
Помрча месец на путу свом,
И мрачан по мраку продужи ход.
Крилатом створу што бејаше леп,
За којим суза у оку ми сја,
Отпадоше крила, израсте реп —
Мргодно зачуђен остадох ја!
Извор[уреди]
- 1902. Српски књижевни гласник, година 1902, књига 8, стр. 582.
|