Пролеће (Војислав Илић)

Извор: Викизворник
Војислав Илић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Пролеће
Писац: Војислав Илић


Пролеће



Пролеће мило на земљу слази,
И сунце здрави поља, брег,
Студене зиме губе се трази.
И копни снег.

Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни'

Сребрни поток шумно управља светли скок,

И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни

Блажени ток

Како је чаробно све! Кô скромна стидљива нева,

Природа љупко свија невини, бајни крас,

И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева,

И с фрулом пастирском благо стапа се његов глас.

И вредни ратар облази пола,
Припрема семе, оштри плуг;
И све је срено - поље и дола,
И густи луг.

Све слави пролећа дан. И мрачни ките се лузи,

И ветрић шумори немо и живот поздравља млад

Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи:

Да живи над!

И ти, О мили анђеле мој! позвана божанским звуком,

Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ,

Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком,

Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ

И грли, љуби, и стидљивим красом
Заварај, душо, бледи сан,
Док весник зоре не поздрави гласом
Весели дан!


април, 1883


Извори[уреди]

  • Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 46-47, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.