Proleće (Vojislav Ilić)
| Proleće Pisac: Vojislav Ilić |
Proleće
- Proleće milo na zemlju slazi,
- I sunce zdravi polja, breg,
- Studene zime gube se trazi.
- I kopni sneg.
Razbivši srdito led, s planinskih visova tavni'
Srebrni potok šumno upravlja svetli skok,
I burno mumla i vri - i pada u cvetne ravni
- Blaženi tok
Kako je čarobno sve! Kô skromna stidljiva neva,
Priroda ljupko svija nevini, bajni kras,
I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva,
I s frulom pastirskom blago stapa se njegov glas.
- I vredni ratar oblazi pola,
- Priprema seme, oštri plug;
- I sve je sreno - polje i dola,
- I gusti lug.
Sve slavi proleća dan. I mračni kite se luzi,
I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad
Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi:
- Da živi nad!
I ti, O mili anđele moj! pozvana božanskim zvukom,
Pripremi čarobne dvore, kad sunca izumre moć,
Nad ružičasti naš svet da Ljeljo uzvije rukom,
Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć
- I grli, ljubi, i stidljivim krasom
- Zavaraj, dušo, bledi san,
- Dok vesnik zore ne pozdravi glasom
- Veseli dan!
april, 1883
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Celokupna dela, Knjiga I, strana 46-47, Izdanje Sveslovenske knjižare, M. J. Stefanovića i Druga, Beograd, 1922.
|