Пролећела два врана гаврана,
Па падоше на вишње брегове.
Ујкала и' беговица Мара,
Ал' говоре два врана гаврана:
"Не ујкај нас, беговице Мара,
Н'јесмо пали да вишње зобљемо,
Већ смо пали да препочинемо;
Чули јесмо да се Јанко жени,
Па смо пошли и дар му пон'јели:
Крпу платна и црвене свиле,
Бусен земље и зелене траве."
