Proklet da je mori nane
(na Badnje veče)
„Proklet da je mori nane,
lojze koj sadija,
momka koj cenija.
Momka koj cenija mori,
stara Đoku od Srbije, 5
Đoku od Srbije.
Đoko bolan mori lega,
Đoka ič ne može,
glavu ne podiza.
On me vika, mori, nane, 10
vodu da mu nosim,
dušu da o’ladi."
„Idi, Stojne, mori ćeri,
vodu mu odnesi,
pa se brzo vrati." 15
Odnela je more vodu,
i tamo ostala
i tamo ostala.
Kad je došla, more, doma,
majka si gu kara, 20
majka si gu kara:
„Zašto si gu mori, ćero,
tol'ko se zabavi,
tol'ko se zabavi?"
„Nane stara, mori, nane, 25
Đoka mnogo bolan,
glavu ne podiza.
Ja mu vodu, mori, dajem
i glavu mu 'ladim
i glavu mu 'ladim." 30
