Прокламација Краљевског Намесништва од 6. марта 1889.

Извор: Викизворник
Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918).svg

СРБИ!

На листовима историје наше младе Краљевине записан је данас један редак, значајан догађај.

Његово Величанство Краљ Србије Милан I. давши Следства својој од дужег времена потхрањиваној намери, одрекао се свечано Краљевскога Му престола, и по праву, које Му даје Устав земаљски, пренео је Краљевску власт на свога малолетног сина и наследника Краљевскога Престола.

Редак је пример у историји, да се један владалац одриче Престола после многих сјајних успеха. За седамнаест година, од како је Краљ Милан, као пунолетан, стао владати, Србија је учинила знатних напредака. Од васалне Кнежевине Он је Србију увео у коло самосталних држава и подигао је на ступањ Краљевине; њене границе проширио, а на њене установе ударио печат најнапреднијих установа сувремене Европе. Ако Његова владавина броји и по који неуспех са свим природно везан за судбину оних, који су позвани, да непрекидним радовима решавају најтеже државне задатке, беспристрасна историја одаће му правду: она ће пресудити да је Краљ Милан стекао права на признавање Србије.

Наша отаџбина мора жалити, што се лишава владавине једнога Краља у најбољој снази Његовој, обогаћена искуством у државним пословима, а украшена сјајним даровима духа. Морамо жалити, што су остали узалудни сви покушаји и наши и владини, да Га од те намере одвратимо, Његова је воља остала пресудна.

Народе Српски!

На престолу Србије седи данас нов Краљ. Услед старијих народних закључења донесених пре 1839, услед закључења Великих Народних Скупштина од 1859, 1868 и 1869 године, као и на основу Устава земаљског (чл. 57), Краљевско Достојанство, као и сва уставна права Краљевска, наследио је син Краља Милана I. Краљевић Александар, као пети владалац из народне династије Обреновића.

Његово Величанство Краљ Србије Александар I. сео је данас на Престо својих славних предака, да настави мисију, коју је Промисао божји наменио заслужној народној династији.

А по што Краљ Александар није пунолетан, Краљ Милан, преносећи на Њ власт Краљевску, наименовао је, у исто време, по праву, које му признаје чл. 70 Устава земаљског, три Краљевска Намесника,да врше краљевску власт до пунолетства Краља Александра.

Срби!

Избор Краља Милана пао је на нас потписане. Позвани да приступимо своме новом задатку, ми смо данас, у присуству Његовог Величанства Краља Александра I. као и у присуству Његовога родитеља Краља Милана I. пложили уставом прописану заклетву, да ћемо Краљу Александру бити верни и да ћемо владати по Уставу и законима земаљским.

Наша заклетва садржи, у исти мах, и нашу Намесничку мисију.

Имамо да сачувамо аманет који нам је поверен, а решени да то извршимо не презајући од било каквих тегоба, ми смемо рачунати на потпору целога народа. Њему је пао у део тај благодарни задатак, да сам себи одгаји владаоца. Млади огранак Обреновића, живећи у средини народној, напајан љубављу и оданошћу народном, а задахнут духом и предањима народним, као што су били задахнути сви владаоци из Дома Обреновића, спремиће се, да се одушеви и заложи за срећу и идеале народне.

Имамо да владамо по Уставу и законима земаљским. Верно духу слободоумних установа, које је наш нови Устав освештао, Краљевско Намесништво вршиће своје уставне дужности без партијскога предубеђења. Од данас ни један од потписаних не припада ни једној политичкој партији. У колико ћемо ми предходити доказима добре воље, да поштујемо земаљски Устав, у толико ћемо се осећати јачи у праву, да од свију и свакога тражимо не мање поштовање према закону земаљском.


Срби!

Ми смо пуно уверени, да ћемо се с вама сусрести на овоме путу, који нам обриче миран и правилан развитак, коме ни с поља не прети никаква опасност.

На нама је старати се, да не само очувамо оно пријатељство великих сила, које је Краљ Милан нашој отаџбини стекао, но да га још развијемо и попунимо добрим међународним одношајима и поштовањем међународних уговора.

Ми не превиђамо тешкоће прилика, у којима примамо на се истина частан али и теретан задатак Краљевскога Намесништва, ну прожедти добром и одсудном вољом, да своје дужности испунимо, ми, с вером у Бога, не очајавамо о нашем успеху.

Са младим Краљем на престолу, са новим Уставом у јавноме животу, отпочнимо у име Божје нов живот, ново доба рада и штедње; нарочито прионимо на рад око народне привреде и народнога благостања.

Употребљавајући мудро народне слободе, одржавајући добар ред и мир у земљи, ми ћемо најбољ послужити оснажењу своје отаџбине и остати елеменат реда и мира и на дому и у колу балканских народа.

Срби!

Божја је воља, да Србија у тешким историјским данима нађе свагда нових животних извора под срећном звездом Обреновића. Прикупимо се сви око њиховог славом овенчаног Престола уз њиховог младог и племенитог потомка, па да Му, у осећању оправданога поноса можемо сви заједно, кад дође време, предати Србију задовољну, срећну и напредну.

Живео млади Краљ Србије! Живео Александар I.! Живела Србија!


у Београду, 22. фебруара 1889 год.

КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ:

Јов. Ристић
К. С. Протић ђенерал
Ј. Бели-Марковић ђенерал


Председник министарског савета,
министар војни,
ђенерал

К. С. Протић

Извори[уреди]

  • Српске новине, бр. 43 од петка 24. фебруара 1889, насловна страна