Proklamacija Kraljevskog Namesništva od 6. marta 1889.

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918).svg

SRBI!

Na listovima istorije naše mlade Kraljevine zapisan je danas jedan redak, značajan događaj.

Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Milan I. davši Sledstva svojoj od dužeg vremena pothranjivanoj nameri, odrekao se svečano Kraljevskoga Mu prestola, i po pravu, koje Mu daje Ustav zemaljski, preneo je Kraljevsku vlast na svoga maloletnog sina i naslednika Kraljevskoga Prestola.

Redak je primer u istoriji, da se jedan vladalac odriče Prestola posle mnogih sjajnih uspeha. Za sedamnaest godina, od kako je Kralj Milan, kao punoletan, stao vladati, Srbija je učinila znatnih napredaka. Od vasalne Kneževine On je Srbiju uveo u kolo samostalnih država i podigao je na stupanj Kraljevine; njene granice proširio, a na njene ustanove udario pečat najnaprednijih ustanova suvremene Evrope. Ako Njegova vladavina broji i po koji neuspeh sa svim prirodno vezan za sudbinu onih, koji su pozvani, da neprekidnim radovima rešavaju najteže državne zadatke, bespristrasna istorija odaće mu pravdu: ona će presuditi da je Kralj Milan stekao prava na priznavanje Srbije.

Naša otadžbina mora žaliti, što se lišava vladavine jednoga Kralja u najboljoj snazi Njegovoj, obogaćena iskustvom u državnim poslovima, a ukrašena sjajnim darovima duha. Moramo žaliti, što su ostali uzaludni svi pokušaji i naši i vladini, da Ga od te namere odvratimo, Njegova je volja ostala presudna.

Narode Srpski!

Na prestolu Srbije sedi danas nov Kralj. Usled starijih narodnih zaključenja donesenih pre 1839, usled zaključenja Velikih Narodnih Skupština od 1859, 1868 i 1869 godine, kao i na osnovu Ustava zemaljskog (čl. 57), Kraljevsko Dostojanstvo, kao i sva ustavna prava Kraljevska, nasledio je sin Kralja Milana I. Kraljević Aleksandar, kao peti vladalac iz narodne dinastije Obrenovića.

Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Aleksandar I. seo je danas na Presto svojih slavnih predaka, da nastavi misiju, koju je Promisao božji namenio zaslužnoj narodnoj dinastiji.

A po što Kralj Aleksandar nije punoletan, Kralj Milan, prenoseći na Nj vlast Kraljevsku, naimenovao je, u isto vreme, po pravu, koje mu priznaje čl. 70 Ustava zemaljskog, tri Kraljevska Namesnika,da vrše kraljevsku vlast do punoletstva Kralja Aleksandra.

Srbi!

Izbor Kralja Milana pao je na nas potpisane. Pozvani da pristupimo svome novom zadatku, mi smo danas, u prisustvu Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I. kao i u prisustvu Njegovoga roditelja Kralja Milana I. pložili ustavom propisanu zakletvu, da ćemo Kralju Aleksandru biti verni i da ćemo vladati po Ustavu i zakonima zemaljskim.

Naša zakletva sadrži, u isti mah, i našu Namesničku misiju.

Imamo da sačuvamo amanet koji nam je poveren, a rešeni da to izvršimo ne prezajući od bilo kakvih tegoba, mi smemo računati na potporu celoga naroda. Njemu je pao u deo taj blagodarni zadatak, da sam sebi odgaji vladaoca. Mladi ogranak Obrenovića, živeći u sredini narodnoj, napajan ljubavlju i odanošću narodnom, a zadahnut duhom i predanjima narodnim, kao što su bili zadahnuti svi vladaoci iz Doma Obrenovića, spremiće se, da se oduševi i založi za sreću i ideale narodne.

Imamo da vladamo po Ustavu i zakonima zemaljskim. Verno duhu slobodoumnih ustanova, koje je naš novi Ustav osveštao, Kraljevsko Namesništvo vršiće svoje ustavne dužnosti bez partijskoga predubeđenja. Od danas ni jedan od potpisanih ne pripada ni jednoj političkoj partiji. U koliko ćemo mi predhoditi dokazima dobre volje, da poštujemo zemaljski Ustav, u toliko ćemo se osećati jači u pravu, da od sviju i svakoga tražimo ne manje poštovanje prema zakonu zemaljskom.


Srbi!

Mi smo puno uvereni, da ćemo se s vama susresti na ovome putu, koji nam obriče miran i pravilan razvitak, kome ni s polja ne preti nikakva opasnost.

Na nama je starati se, da ne samo očuvamo ono prijateljstvo velikih sila, koje je Kralj Milan našoj otadžbini stekao, no da ga još razvijemo i popunimo dobrim međunarodnim odnošajima i poštovanjem međunarodnih ugovora.

Mi ne previđamo teškoće prilika, u kojima primamo na se istina častan ali i teretan zadatak Kraljevskoga Namesništva, nu prožedti dobrom i odsudnom voljom, da svoje dužnosti ispunimo, mi, s verom u Boga, ne očajavamo o našem uspehu.

Sa mladim Kraljem na prestolu, sa novim Ustavom u javnome životu, otpočnimo u ime Božje nov život, novo doba rada i štednje; naročito prionimo na rad oko narodne privrede i narodnoga blagostanja.

Upotrebljavajući mudro narodne slobode, održavajući dobar red i mir u zemlji, mi ćemo najbolj poslužiti osnaženju svoje otadžbine i ostati elemenat reda i mira i na domu i u kolu balkanskih naroda.

Srbi!

Božja je volja, da Srbija u teškim istorijskim danima nađe svagda novih životnih izvora pod srećnom zvezdom Obrenovića. Prikupimo se svi oko njihovog slavom ovenčanog Prestola uz njihovog mladog i plemenitog potomka, pa da Mu, u osećanju opravdanoga ponosa možemo svi zajedno, kad dođe vreme, predati Srbiju zadovoljnu, srećnu i naprednu.

Živeo mladi Kralj Srbije! Živeo Aleksandar I.! Živela Srbija!


u Beogradu, 22. februara 1889 god.

KRALjEVSKI NAMESNICI:

Jov. Ristić
K. S. Protić đeneral
J. Beli-Marković đeneral


Predsednik ministarskog saveta,
ministar vojni,
đeneral

K. S. Protić

Izvori[uredi]

  • Srpske novine, br. 43 od petka 24. februara 1889, naslovna strana