Програм Народне странке

Програм Народне странке из 1906. године

Браћо,

вјерност и оданосх према Узвишеном Владару и Његову Дому и напредак миле нам Отаџбине девиза је Народне Странке. Без рада и борбе нема напретка. Народи, који су се ослањали на судбину и чекали да им она донесе срећу, нијесу имали добар успјех: они су животарили и напошљетку били потиснути па и покорени од напреднијих и уређенијих народа.

Народу се не може вјештачки и од једном накалемити култура: Ако сам не учествује у стварању и развијању њену, од ње не може бити велике користи. Само онај народ, који је свјестан да се скрштених руку и без рада и борбе не може ништа добро постићи, моћи ће доћи до благостаља.

Покретач на рад и развијање слобода не може бити одједном вас народ. Као што се у једној породици најприје споразумију најстарији и најувиђајнији чланови њени о предузећу каквог домаћег посла, па то саопште и осталим члановима и од ових траже савјет, па га тек онда предузму са надом на успјех тако бива и у политичком животу у једној земљи.

Прилике најприје зближе и упуте на заједнички рад људе са више теоријског знања у науци и искуству и животу, и то људе, који су прожети напредним мислима и напојени идејама о добру свога народа. Али да би рад тијех људи био плодоносан, није довољно да они знају и своје знање примјењују у намијењеној им дужности, већ им је потрсбно да за те своје идеје придобију виши број чланова и да их упознају са тим добрим идејама, чијим се остварењем једино постиже благостање народа. Тијем начином развија се свијест чланова друштва свијест народа о политичким слободама и о путу најкориснијег рада за отаџбину.

Но ни ту није довољно само обилат програм писати или га причати, но ти покретачи морају бити и некористољубиви, па ће постепеним и марљивим радом задобијати све више чланова за своје идеје, и тако ће тек та духовна заједница све више расти. Духовно зближени чланови друштва могу одољети свакојаким неприликама и пожњети богати плод свога рада.

Појединац не значи много, па ма био са свима врлинама украшен.

Као што је отац у познатој причи показао очигледним примјером својим синовима да се један по један прут из снопа може лако сломити, а цио сноп одједном тешко или никако, тако се јасно казује, да појединац не може сам за се много створити, нити се одупријети недаћама у економској и политичкој борби.

Много је времена морало протећи док су људи осјетили потребу за удружењем ради својих материјалних, а затим и ради духовних потреба, за јединство. Најприје удружени ради материјалних потреба, нијесу могли сви гледати једнако, него су се почели груписати по мишљењима и начину вођења друштва ка напретку; те на тај начин поникоше а с временом и развише се политичке странке. Они људи којима се мишљења сретају у главним друштвеним и државним питањима, и о начину за њихова ријешења, нађу се и здружени воде духовну борбу с другима, који имају противно мишљење. Оваква духовна борба је корисна, јер без борбе нама напретка.

Таква политичка удружења нужна су и постоје код свих напредних народа, па су нужна и у нашој Домовини, која хоће и мора да тежи напретку. Доба борбе на бојним пољима престало је има већ тридесет година.

У борби са нашим непријатељем преци наши однијеше славну побједу и створише могућност да овај дио српске земље може мирно и самостално да се развија у економском и политичком погледу.

Ново уставно доба у нашој Домовини које одговара вољи нашег узвишеног владара , жељи народној и сувремености, неминовно захтијева, да се и код нас људи здруже по начелима у политичке странке. Да би и наш народ под окриљем слободе добио бољи полет за рад а то ће моћи само онда, кад узме живог учешћа у политичким, и уопште друштвеним питањима потписани су нашли за нужно основати странку под именом:

НАРОДНА СТРАНКА

која ће заступати ова начела:

У унутршнњој политици:

1. Да држава није ради појединих друштвених сталежа већ је ради свију подједнако. Држављани су дужни испуњавати све обавезе према држави, али је држава такође дужна: да својим држављанима зајемчи миран и слободан живот; да им пружи помоћ и упути их на правилан пут; дацијални терети које држављани сносе, нијесу зато, да створе удобност појединцима, већ да их она њима врати у другом облику: правосуђу, просвјети, привреди итд.

2. Заступаће политичке слободе свију држављана у Домовини у демократском правцу: слободу штампе, слободу зборова и удружења, опште и тајно право гласа при изборима; личну и имовинску сигурност, равноправност пред законима и властима, слободу политичког увјерења, обезбјеђење тајне писама; олакшање кулука; да не буде пријеких судова; што ширу општинску самоуправу.

3. Да се води озбиљно рачун о здрављу народа, да се поправи наше рђаво економско стање и уреди правилно финансирање; да се породичне задруге не распадају, да ствара сваковрсне задруге као: земљорадничке, занатлијске итд.; код свих задруга да се има на уму поред материјалне још и просвјетна и морална страна; да се помаже и заштићава домаћа индустрија, а нарочита пажња да се поклони пољопривреди, трговини, сточарству, привреди уопште.

4. Да се уведе правилнији разрез пореза на земље, ради чега треба класирати земљу; да се уведе прогресиван порез на иметак и зараду, да се заштите невјешти од зеленаша и да се ови гоне; да се од сиромашних наплаћују намети у извјесно доба године, кад најлакше могу одговорити својим обавезама, да држава притјече у помоћ пострадалима од града, поплаве, неродице, помора стоке итд. Да се уведе што виша штедиша и то разумна и да се буџет одржава у равнотежи.

5. Сматрајући да је православна вјера постала и развијала се у спољашњем животу по правој Христовој науци, у којој нема ропства и господства, и да јс вазда одговарала и одговара демократским тежњама српскога народа, те је увијек била народна, слободоумна, то ће Народна Странка и радити: да се она одржава на достојној висини; да се државни надзор распростире и заштићује сваку вјероисповијест и осигура јој слободан развитак; да се постигне што већи број основних и средњих школа и да се по могућности ваљаним а сиромашним помаже у школоваљу.

6. Народна Странка тражиће од својих чланова, да раде на подизању српске културе и то у овом правцу:

а) да се наш културни живот не удаљује од народа и не приближује туђој култури; да се не удаљује наш културни живот од правца, који лежи у нашем задругарству: мобама, другим корисним народним установама и нашим народним пјесмама;

б) да се очувају добри обичаји а сваки раскош и рђави обичаји сузбију;

в) да међу омладином шири народне идеале и љубав према отаџбини, Владару и династији и да је упућује науци, моралу и раду.

7. Народна Странка радиће и ријечју и дјелом: да се што јаче шири друштвени морал и знање у све слојеве народа; да се што јаче буди народна свијест о интересима Српства и постигнућу његових идеала: да изобличава интригантс, клеветнике и ласкавце.

Народна Странка тражиће, да се у што краћем року учине потребне реформе:

У администрацији:

Уређење чиновничког питања и то на овај начин: да се број чиновника сведе на потребну мјеру, пошто их је сада много, од којих су многи неспособни да своје дужности и са рђавом прошлошћу, а да се уступи мјесто спремним, радним и моралним; да се укину непотребна и скупа надлештва; да се законом утврди број чиновника у појединим надлештвима, те да се не примају произвољно непотрсбни чиновници; да се положаји и унапређења чиновника по свијема гранама државне управе, а према квалификацијама и способности, по могућпости, изједначе; да се појача одговорност државних органа, али да се материјално обезбиједе.

Уређење општина, капетанија и области да се изведе на што правилнијем основу, како би се могла већа пажња скренути на подизање путова, мостова; пошумљавању голети, регулисању потока и ријека, исушивању нездравих и штетних бара; лакшем натапању земље; подизању болница, воћњака, расадника, набавци бољег сјемена, справа и алата; установљењу општинских кошева итд.

У правосуђу:

Пренос, по могућности, ишљеђења кривичних дјела с полицијских на судску власт; уређење судова према потреби народа; сређивање законодавства и измјена појединих штетних одредаба у разним законима, према савременој потреби, како би правда била јаче загараптована и поступак при суђењу био бржи; уређење качнених завода са радом и радионицама за осуђенике, како би се кривци поправљали, а држава материјално користила.

У просвјети:

Да настава буде обавезна и бесплатна, а да се по могућству сиромашним и ваљаним помаже у школовању; да се подигне што већи број основних, средњих и стручних, а поред њих пољопривредне и занатлијске школе; старати да се код омладине поред знања и васпитања развија свијест о грађанским слободама, правима и дужиостима; да се установе књижевнице, читаонице; да се држе јавна предавања о разним друштвеним питањима; да се шири што више писменост и читање корисних књига у народу.

У привреди:

Да се донесе закон о шумама и обрати пажња на пошумљавање голетних мјеста, особито стрмена, гдје пријети опасност земљаних усева, да се чувају шуме и ради одржавања повољних климатских услова; да се усаврши досадањи примитивни начин обрађивања земље; да се исушују подводна земљишта, врше натапања; да се подигне воћарство, виноградарство и пчеларство; да се потпомаже и унапређује трговина и занатска и индустријска предузећа, ради чега радити на томе, да се донесе трговачки закон и уреде трговачки уговори, како се не би правиле сметње нашем извозу; тражити да се добију што бржа, боља и јевтинија саобраћајна средства; а ради образовања свога подмлатка радити на подизању трговачких и занатлијских празничних и вечерњих школа; да се обрати нарочита пажња на потпомагање приватне иницијативе у разним подузећима трговаца и занатлија домородаца; да се проведу потребни путови жељезнички и колски, као и усавршавање поште, телеграфа и телефона ради што лакшег промета и експлоатације природних богатстава; да се шири практично знање у земљо-радњи преко основних и по могућности привредних школа, у ком циљу подићи више угледних добара у разним крајевима чемље или награђивати подизање приватних.

У финансијама:

Извршити преустројство финансијске струке и завести строгу контролу државном газдовању, због чега реформисати Гл. Држ. Контролу; на бољој и кориснијој основи преуредити све монополе, а нарочито монопол дувана; да се заведе разумна штедња у свима гранама државне управе; да се изврши класирање земљишта, и према томе одреди пореза (дација); да се уведе прогресивна пореза на капитале и приходе.

У војсци:

Да се војска организује у духу народном; да се његују урођене врлине војника; да се законима уведе ред, дисциплина, одреди начин давања чинова, стане на пут самовољи поједних часника и тачно одреди кад се Црногорац има сматрати као војник, а када као грађанин и да се уопште уведе таква организација како би Црногорац био увијек спреман поћи у обрану миле му Отаџбине.

У спољној политици:

Да се његује слога са свим балканским народима на принципу свакоме своје; да се одржава јача веза са потлаченим Србима; да се споразумно ради са Србијом и тежи на остварењу мациопалних идеја; да се гаји идеја о југославенској заједници; да се одржавају добри односи са сусједним и другим државама, а особито да се одржава већ стечено и до сад ничим не помућено пријатељство са моћном заштитницом Руском Империјом.

Привредно јака, финансијски сређена, војском спремна, са утврђеним унутрашњим односима на широкој основи уставних слобода Црна Гора, наслоњена на једнодушевност њеног Узвишеног Владара и Народа, постаће елеменат реда, слободе, народног напредовања и развијања.

У то име, браћо, сложно на посао.

Вој. Шако Петровић, Марко Радуловић, Никола Јовановић, Андрија Радовић, Бајо Гардашевић, Васо Ћулафић, Поп Војин Поповић, Поп Вуко Попавић, Вој. Гавро Вуковић, Гаврило Церовић, Др. Душан Матановић, Вој. Ђуро Церовић, Илија Бојовић, Јанко Тошковић, Јовета Ћетковић, Јеврем Бакић, Вој. Лазар Сочица, Лазо Јововић, Љубомир Бакић, Марко Вукотић, Марко Петровић, Милија Павићевић, Др. Милован Марушић, Милосав Раичевић, Поп Милосав Томић, Митар Вукчевић, Митар Ђуровић, Михаило Ивановић, Поп Никола Симовић, Никола Бајагић, Поп Ново Станишић, Радоје Поповић, Серд. Саво Пламенац, Саво Ђурашковић, Симо Шобајић, Спасоје Радуловић, Спасоје Пилетић, Поп Шпиро Глиговић.