Прободи
Овако се називају оштри болови у пределу груди. У источној Србији (377, бр. 58 итд.), Македонији (481, с. 394) и Бугарској (561, с. 85) ова болест се назива бодежи.
Бајач узме црнокораст нож, ражањ, вретено, секиру, метлу и мотику, па овим стварима боцка болесника по грудима и говори (бр. 328); или, узме црнокорасту бритвицу, три ножа, три секире, три вретена и три метле, па тиме, редом, боде болесника у груди и говори басму (бр. 331); или, бајалица узме девет вретена, ражањ, нож и посипку и замахујући овим предметима више главе болесника баје (бр. 339).
У Кратову (Македонија) болесник зажмури и онда дохвати прамен „кучиште“ (конопљу), која је раније припремљена, обавије око паса док крајеве држи позади обема рукама, али тако да су ови приљубљени уз „крстине“ и тада говори:
Посеја л’н, ожнеја га,
покваси га, излупа га,
извлачи га, истресо га,
изатка га, избели га,
и бодежи се растурише!
Затим та „кучишта“ омота око десне руке и завеже, па их тако носи 24 часа. После се та конопља скине, однесе се и метне на какав камен и ту остави. Тада се говори:
К’д се ов’ј камен подигне,
т’га и мене да ме фанет бодежи!
Ако је болесник теже оболео, онда то ради место њега неко друго лице из породице. У том случају се каже:
К’д се ов’ј камен подигне,
т’га и (Стојана) да фанет бодежи!
(481, с. 394)
Ова последња басма (као и басма бр. 331 и 339) припада кругу балканских текстова (сакрализација операционалног текста) и среће се у другим жанровима, као што су приповетке и лирске песме (или је преведена на код ритуалног понашања, као што је прављење тзв. „чумине кошуље“). Објашњење ове басме лежи у анализи значења лана и конопље у народној традицији.
Код В. Станимировића, поред наведених, налази се већи број басама које овде нису унете (377, бр. 91, 261, 269, 306 итд.).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 408-409.