Probodi
Ovako se nazivaju oštri bolovi u predelu grudi. U istočnoj Srbiji (377, br. 58 itd.), Makedoniji (481, s. 394) i Bugarskoj (561, s. 85) ova bolest se naziva bodeži.
Bajač uzme crnokorast nož, ražanj, vreteno, sekiru, metlu i motiku, pa ovim stvarima bocka bolesnika po grudima i govori (br. 328); ili, uzme crnokorastu britvicu, tri noža, tri sekire, tri vretena i tri metle, pa time, redom, bode bolesnika u grudi i govori basmu (br. 331); ili, bajalica uzme devet vretena, ražanj, nož i posipku i zamahujući ovim predmetima više glave bolesnika baje (br. 339).
U Kratovu (Makedonija) bolesnik zažmuri i onda dohvati pramen „kučište“ (konoplju), koja je ranije pripremljena, obavije oko pasa dok krajeve drži pozadi obema rukama, ali tako da su ovi priljubljeni uz „krstine“ i tada govori:
Poseja l’n, ožneja ga,
pokvasi ga, izlupa ga,
izvlači ga, istreso ga,
izatka ga, izbeli ga,
i bodeži se rasturiše!
Zatim ta „kučišta“ omota oko desne ruke i zaveže, pa ih tako nosi 24 časa. Posle se ta konoplja skine, odnese se i metne na kakav kamen i tu ostavi. Tada se govori:
K’d se ov’j kamen podigne,
t’ga i mene da me fanet bodeži!
Ako je bolesnik teže oboleo, onda to radi mesto njega neko drugo lice iz porodice. U tom slučaju se kaže:
K’d se ov’j kamen podigne,
t’ga i (Stojana) da fanet bodeži!
(481, s. 394)
Ova poslednja basma (kao i basma br. 331 i 339) pripada krugu balkanskih tekstova (sakralizacija operacionalnog teksta) i sreće se u drugim žanrovima, kao što su pripovetke i lirske pesme (ili je prevedena na kod ritualnog ponašanja, kao što je pravljenje tzv. „čumine košulje“). Objašnjenje ove basme leži u analizi značenja lana i konoplje u narodnoj tradiciji.
Kod V. Stanimirovića, pored navedenih, nalazi se veći broj basama koje ovde nisu unete (377, br. 91, 261, 269, 306 itd.).
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 408-409.