Пркос дики

Мислиш, дико, да морам умрети,
Што ме нећеш на јесен узети!
Ал’ ја, дико, молити те нећу.
Ниси наш’о, ко ће те молити,
Већ си наш’о, ко ће пркосити!
Ја сам, дико, рода хунцутскога —
Хунцускога, не молим никога. —
Чини не знам, чињеница нисам;
Ако сам ти стопу ископала
И под жути невен закопала —
Вени, дико, ја венути нећу —
Док сам рекла, ја сам другог стекла!