Prkos diki
Misliš, diko, da moram umreti,
Što me nećeš na jesen uzeti!
Al’ ja, diko, moliti te neću.
Nisi naš’o, ko će te moliti,
Već si naš’o, ko će prkositi!
Ja sam, diko, roda huncutskoga —
Huncuskoga, ne molim nikoga. —
Čini ne znam, činjenica nisam;
Ako sam ti stopu iskopala
I pod žuti neven zakopala —
Veni, diko, ja venuti neću —
Dok sam rekla, ja sam drugog stekla!
Izvor
[uredi]Stevan Bošković. 1862. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 4.