Прибислав и Божана/29
| ◄ ПОЈАВА III | ПОЈАВА IV | ПОЈАВА ► |
ПОЈАВА IV
(За покајницама улази Милена, коју Радојка придржава)
МИЛЕНА:
Убијцо, сина ми дај!
ПРИБИСЛАВ:
Ха, иштеш сина свога? О кад бих мого само
Из крви проливене да његов живот дигнем;
Ода’њ бих срећу своју на ново потражио!
МИЛЕНА:
Проклет, крвниче проклет!
(оде за покајницама, којих се песма још иза бине чује)
1 СУДИЈА:
Правда је изречена, хајдемо с овог места!
ПРИБИСЛАВ:
Не идте, часни оци, ви правду нисте рекли!
Народе, зар овако убијци живот прашташ?
Зар никога нема, који ће срушити јаде ове,
Ил својом руком ваљда да себи живот узмем.
(Народ и судије одлазе).
О правдо, зар тим мислиш осветит жртву ону,
Да као бесан јурим проклинућ судбу страшну,
Без наде и утехе, без мира и спокојства,
Далеко прогнан да се ко дивља зверка кријем?
Ха, ал су страховити!
(Са мора чује се из даље, па све ближе песма).
ПЕСМА БРОДАРИЦА:
Тише, тише,
Не нај више,
Очајниче:
Тужно тиче!
Шири крила, ходи нама
Ако ти је мрзак свет.
Ко из гњезда одагнано
Овде срећа и весеље
Са срдашца гоне сет!
(У овом певању јављају се на таласима Милунка, Вита, Борка, и остале бродарице, а пред свима Царица, која на својим недрима наслоњену држи Божану. И Божана је као и остале виле, само што има на глави венац)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|