Пречи брат од љубе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Пречи брат од љубе

Два су браца у милошти расла
Од милоште капе мијењали;
Једно Нинко, а друго Никола.
Кад су они женидбе дорасли,
Тихо Нико Нинку говорио: 5
„Ајде Нинко, да се ми женимо.”
Тихо Нинко Ники говорио:
„Туђе ће нас сеје завадити,
Двије ће нам куће направити.”
Ал' то Нико ни пазио није, 10
Већ он иде у село дјевојци;
Он доведе из села дјевојку.
Кад у вече у ложницу легли,
Иште Нико да обљуби лице:
„Ид отале норачко кољено! 15
Нећеш мога обљубити лица
Дока свога не погубиш браце.”
Иде Нико на горње чардаке,
Па узима своју бритку сабљу,
Па он иде брацу под пенџере; 20
Али брацо у тамбуру свира,
Ситно свира, ситно попијева:
„Тавна ноћи, кад ћеш мене проћи?
Бијел данак, каде ћеш ми доћи?
Да ја идем на Косово равно, 25
Да ја берем свакојако цвиће,
Да ја китим своја два сокола:
Први соко мој једини брацо,
Други соко, једина снашица.”
Иде Нико к њојзи у ложницу: 30
„Дај дјевојко, да обљубим лице!”
„Ид отале, норачко кољено,
Нећеш мога обљубити лица;
Донеси ми свога браца главу,
Онда ш моје обљубити лице.” 35
Трже Нико сабљу од појаса,
Он одсјеца својој љуби главу:
„Село прођох, себи курву нађох.
А свјет прођох, а браца не нађох!”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 188-189.
  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 156-157.