Preči brat od ljube
Dva su braca u milošti rasla
Od milošte kape mijenjali;
Jedno Ninko, a drugo Nikola.
Kad su oni ženidbe dorasli,
Tiho Niko Ninku govorio: 5
„Ajde Ninko, da se mi ženimo.”
Tiho Ninko Niki govorio:
„Tuđe će nas seje zavaditi,
Dvije će nam kuće napraviti.”
Al' to Niko ni pazio nije, 10
Već on ide u selo djevojci;
On dovede iz sela djevojku.
Kad u veče u ložnicu legli,
Ište Niko da obljubi lice:
„Id otale noračko koljeno! 15
Nećeš moga obljubiti lica
Doka svoga ne pogubiš brace.”
Ide Niko na gornje čardake,
Pa uzima svoju britku sablju,
Pa on ide bracu pod pendžere; 20
Ali braco u tamburu svira,
Sitno svira, sitno popijeva:
„Tavna noći, kad ćeš mene proći?
Bijel danak, kade ćeš mi doći?
Da ja idem na Kosovo ravno, 25
Da ja berem svakojako cviće,
Da ja kitim svoja dva sokola:
Prvi soko moj jedini braco,
Drugi soko, jedina snašica.”
Ide Niko k njojzi u ložnicu: 30
„Daj djevojko, da obljubim lice!”
„Id otale, noračko koljeno,
Nećeš moga obljubiti lica;
Donesi mi svoga braca glavu,
Onda š moje obljubiti lice.” 35
Trže Niko sablju od pojasa,
On odsjeca svojoj ljubi glavu:
„Selo prođoh, sebi kurvu nađoh.
A svjet prođoh, a braca ne nađoh!”
