Прехвала/7

Прехвала
Писац: Јован Суботић
СЕДМИ ПРИЗОР

СЕДМИ ПРИЗОР
Томислав, Милена, затим на брду Прехвала са момцима.

МИЛЕНА (дође):
Ах! јеси ли ти то, Томиславе?
ТОМИСЛАВ:
Боље казуј, коме да помажем?...
МИЛЕНА:
Хајдуци ми сестру нападоше...
ТОМИСЛАВ:
Шта у зао час! Па куда су с њоме?
МАЛЕНА:
Ту су били: за цело су у гору.
ТОМИСЛАВ (тргне мач бацив копље):
Сад ми казуј ти боже са неба
Куд ћу, ил’ ти срдце из недара —
(Више њих на брду укажу се с Прехвалом момци.)
1. МОМАК (Прехвали):
Ни да писнеш! јер ћу те пробости.
ПРЕХВАЛА:
Боди само ал’ ће ти пресести.
(Виче.)
Помоћ! Помоћ!
ТОМИСЛАВ (погледи горе):
Ах, ено је! (Потрчи тамо.)
1. МОМАК (пружи руку да јој зачепи уста.)
ПРЕХВАЛА (дигне нож):
Само ми приступи,
Па ћеш тај час суноврат низ брдо.
ТОМИСЛАВ (виче):
Стан’те, Стан’те, кукавице!
Та се роба главама купује.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.