Prehvala/7
| ←Šesti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić SEDMI PRIZOR |
Osmi prizor→ |
SEDMI PRIZOR
Tomislav, Milena, zatim na brdu Prehvala sa momcima.
MILENA (dođe):
Ah! jesi li ti to, Tomislave?
TOMISLAV:
Bolje kazuj, kome da pomažem?...
MILENA:
Hajduci mi sestru napadoše...
TOMISLAV:
Šta u zao čas! Pa kuda su s njome?
MALENA:
Tu su bili: za celo su u goru.
TOMISLAV (trgne mač baciv koplje):
Sad mi kazuj ti bože sa neba
Kud ću, il’ ti srdce iz nedara —
(Više njih na brdu ukažu se s Prehvalom momci.)
1. MOMAK (Prehvali):
Ni da pisneš! jer ću te probosti.
PREHVALA:
Bodi samo al’ će ti presesti.
(Viče.)
Pomoć! Pomoć!
TOMISLAV (pogledi gore):
Ah, eno je! (Potrči tamo.)
1. MOMAK (pruži ruku da joj začepi usta.)
PREHVALA (digne nož):
Samo mi pristupi,
Pa ćeš taj čas sunovrat niz brdo.
TOMISLAV (viče):
Stan’te, Stan’te, kukavice!
Ta se roba glavama kupuje.
|