Прехвала/59
| ←Четврти призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ПЕТИ ПРИЗОР |
Шести призор→ |
ПЕТИ ПРИЗОР
Соба у краљевом двору.
Мати краљева и кнез Берислав уђу.
МАТИ КРАЉЕВА (сјајно обучена):
Не говори, са том онемио!
Баш ми данас с' тим мораде доћи!
БЕРИСЛАВ:
Волио бих и сам другачије!
МАТИ КРАЉЕВА:
Он жив! где је? виђе .ли га когод?
БЕРИСЛАВ:
То ти незнам; см! Ал' сви тако држе,
И ено се за њега дигоше.
МАТИ КРАЉЕВА:
Могу л' мртви из гроба устати
У ком двајест година лежаше?
БЕРИСЛАВ:
Не знам ни то: доста да верују,
МАТИ КРАЉЕВА:
То је гатка. А ко им је вођа?
БЕРИСЛАВ:
Народ иде за неким пророком,
А властелу кнез Негослав води.
МАТИ КРАЉЕВА:
Одправи ли на њих нашу војску?
БЕРИСЛАВ:
Досад су се ваљда и ударили!
МАТИ КРАЉЕВА:
Нађи коју руку поуздану,
То му подај небројено благо
И двоином више му обреци,
Па га пошљи тамо у душмане
Нека гледи и нека убије
Тог лажнога Тешимировића!
БЕРИСЛАВ:
Идем, госпо, па ћу наредити.
(Оде.)
МАТИ КРАЉЕВА:
Сад је време да се и Прелимир
Главом војсцн и народу јави
Да не рекну зло дело га крије.
Чим се данас са Прехвалом венча,
Нек’ у војоку с невестом одлази!
(Оде.)
|