Прехвала/23
| ←Десети призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ПРВИ ПРИЗОР |
Други призор→ |
ТРЕЋИ ЧИН
ПРВИ ПРИЗОР
Соба у двору жупановом.
Жупан. Прехвала.
ЖУПАН:
Син жупана требињског полази
Отцу кући и одговор тражи:
Шта му могу казати, Прехвало?
ПРЕХВАЛА (несташно):
Да му желим добру срећу к путу.
ЖУПАН:
А какав ће одговор понети?
ПРЕХВАЛА (умиљато к отцу):
Ти си мени тврду реч задао
Да ме нећеш удат’ преко воље?
ЖУПАН (неугодно):
Можда 6’ било боље, да нијесам!
ПРЕХВАЛА (уверавајући га љубко):
За овој пар нећеш се покајат’!
ЖУПАН (озбиљно):
А какву му можеш казат ману?
ПРЕХВАЛА (тако исто):
Кажи чиме да ми се допадне?
ЖУПАН (наглашујући):
Млад...
ПРЕХВАЛА (шаљиво):
Још дечко...
ЖУПАН (издижући):
Лијеп к’о девојка...
ПРЕХВАЛА (доскочљиво):
Ко се икад уд’о за девојку?
ЖУПАН (као пре):
Господскога рода и колена...
ПРЕХВАЛА (иронично):
Ми имамо и краља за женидбу.
ЖУПАН (тужно):
Отцу ће му врло жао бити...
ПРЕХВАЛА (мало пакостно):
Уз другу ће снаху прежалити...
ЖУПАН (једовито):
Али како и шта да му кажем?
ПРЕХВАЛА (искрено):
Кажи истину, биће ти најлакше.
ЖУПАН (молећи):
Пођи, кћерко, ма мени за вољу,
Па ћеш видит’, да ће добро бити...
ПРЕХВАЛА (нежно с дубоким осећањем):
Реци: умри — радо ћу умрети;
Пре ме уби нег да ме примораш.
ЖУПАН:
Но, но! Зато не морамо мрети!
Кад већ нећеш, никуд ми с’ не може...
(Слегне с рамени.)
Нека иде, нека отцу каже...
(Неугодно.)
Шта да каже?
(Одсечно.)
Нек’ каже, што хоће!
(Оде.)
ПРЕХВАЛА:
Мој ме отац јоште не познаје!
С овим срдцем и с овом памећу
Могу само оном дати руку,
Ком равнога међу људма нема:
Дакле... ко ил’ златну носи круну,
Или сврши дело најславније!
(Оде.)
|