Предговор скупиочев
У похвалу народнијех пјесама није нужно говорити. Сваки Србин који има и мало зњања, умије ово народње благо уважавати. У Босни нашој, гдје ријетко допиру књиге историјске, гдје се слабо налази стихотворства, гдје нејма новина да се разбира о политици, гдје нејма позоришта и бесједа и т. д., гдје нејма забавнијех књига —
народ дружећи се по сијелима и крсним именима, зборовима и т. д. забављаше се својијем дивнијем умотворинама, које из благородних и поштених срца истичу — народнијем пјесмама, приповијеткама, причама и т. д.
И поред тешкога јарма османскога и поред биједа и невоља многих, у красним босанскијем приједјелима биједа се утиша и уталожи. Гледећи дивне и красне божије створове, красна брда, поља и равнице, гледећи жубореће поточиће, многе изворе, китнасте горе и цвјетне ливаде, туга ишчезава, дух се успокоји и тужни Бошњак сјети се пјесама. И по сеоским кућама свако вече хори се глас гусала. Па и у самоме Сарајеву, у свакој пивници и гостионици јече струне гусала уз глас пјевачев. А на сијелима се пјева каткад
и послије поноћи.
Пјесме се могу подијелити по времену кад су постале, и старе су пјесме боље, т. ј. оне које су прије двадесет и т. д. година спјеване, пуније су сладости пјесничке, и у њима се врлине народне као сунце блистају. Новије пјесме такође су добре, и показују народње врлине. А најновије показују, да Сарајлије теже за раскоши и да је се раскош уселила. На пр. пјесма
Трепетљике трепетале све од бисера. —
Повиле се златне жице. —
Златни топи у град удараше. —
Моја Маро, од бисера грано, и т. д.
Пјесме су дакле наше и огледало наших жеља и нарави, и у њима се врлине и слабости могу видјети. Пјесме народне уче, свјетују, мрзе на неправду, представљају суд божији и будућност добрих добру, а злих злу. Нијесу дакле само забава народу нашем него и поука, а у њима налази се и ријечи нашијех српскијех које су у књижевности нашој још и непознате.
Пјесама има и производнијех т.ј. да је једна од друге постала, а то из узрока што нијесу писане, него је један од другога чувши нешто придодавао или из заборави изостављао. Даље има пјесама које су пуне турских ријечи, а има их у којима нема ниједне стране ријечи. И томе има узрока т. ј. гдје им је постанак, гдје су измишљене и т. д.
Прву чест пјесама послао сам ове године у Нови Сад да се штампа, а ову сам послао „српском ученом друштву“ да би је штампало. У писму сам друштву јавио да ћу радо признати да би књига и штету нанијела, а користи да никакве не тражим.
Пјесме јуначке не бијах срећан скупљати, будући ми-околности не допуштају, а и са сељанима који знају народне јуначке пјесме слабо се дружим. Но их је много сакупио г. Б. Петрановић а и дан данашњи их збира. Баш у садање вријеме кад погдекоја пјесма долијеће и из Баната, Сријема, Србије и т. д. сад се прије могу народне пјесме погрепсти, јера ће их оне замијенити, и због тога нужно је да се народне пјесме покупе и на свијет издају да не пропадају. Ја ево двије књиге скупих, а мислим да би могли и други Бошњаци на то труда дати, и ако нијесу могућни сакупити читаву књигу народнијех пјесама, а оно у стању
су сакупити бар по неколико, па да дају онима који купе или пошљу у који српски књижеван лист.
Ја ћу и од данас трудити се и купити народне пјесме, да бих могао миломе народу бар од чести бити од користи.
Сaрајевo 1 Марта 1868.
К. Х. Ристић.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. ХIII-ХV.