Акшам свате у гори затече,
Сваки себи чадоре пењаше,
Бег Бећир бег себи и дјевојци.
Кад је било око пола ноћи,
Говорио беже Бећир беже, 5
Говорио лијепој дјевојци:
„Љуби, дјево, ти мене јунака!"
Проговара лијепа дјевојка:
„О бога ми, беже Бећир беже!
Кад је моја мајка умирала, 10
Онда ме је храном заклињала,
Да не љубим брадата јунака!"
Кад то чуо беже Бећир беже,
Он устаде на ноге лагане,
Па узимље сабљу димискију, 15
Па обрија браду и бркове,
Па говори лијепој дјевојци:
„Љуби, драга, младога јунака,
Који нејма браде ни бркова!"
Ал' говори лијепа дјевојка: 20
„Стан’, причекај, беже Бећир беже,
Да ја видим је ли зора близу!
Ако буде зора на измаку,
Вечерас ме пољубити нећеш;
Ак' не буде зора на измаку, 25
Љуби мене, колико ти драго!
Па изиђе млада из чадора
И узима ата најбољега,
Па се њихну преко поља равна.
Онда оде своме завичају, 30
Оста мазул беже Бећир беже
Без бркова и без русе браде,
И без оне лијепе дјевојке.
