Прво јунаштво
Гором јаше Краљевићу Марко,
с њиме јаше напоред бабајко;
насмеја се Краљевићу Марко,
пита њега Вукашине краљу:
„О мој синко, Краљевићу Марко, 5
чему си се насмијао, сине?
Ил’ се смијеш што сам остарио,
Ил’ ждралину коњу високоме,
или ђорди ниско припасаној?"
Одговара Краљевићу Марко: 10
„Ој, бога ми, мој мили бабајко,
не смијем се томе ни једноме:
ни ждралину коњу високоме,
нити ђорди ниско припасаној,
нит’ се смијем што си остарио, 15
већ ми нешто на ум паде, бабо:
кад ја бијах од шесн’ест година,
а мој Шарац од три годинице,
ја поведох да поткујем Шарца,
и понесох Шарчеву струњицу, 20
у струњици Шарчеву обућу.
Кад ја бијах насред поља равна,
ал’ ето ти паше Једренлије
и са њиме шездесет Турака,
они воде тридест робињица 25
свезанијех руку наопако.
Кад робиње мене угледаше,
све у једно грло повикаше
богом брате, Краљевићу Марко,
дај нас пусти из ропства проклетог, 30
јал’ за благо, јали за јунаштво,
па ћеш стећи тридест посестрима,
које ће те спомињати, Марко,
као сестре брата рођенога."
То се мени ражалило, бабо, 35
па ја приђох паши Једренлији,
поклоних се до земљице црне,
пољубих га у скут и у руку,
па му почех ’вако говорити:
„Господару, пашо Једренлијо, 40
пусти мени тридест робињица,
ево теби седам товар’ блага“.
Кад то чуо паша Једренлија,
он на мене очи исколачи,
па узима троструку канџију, 45
па ме поче њоме ударати;
удари ме неколико пута.
Кад је мене мало добољело,
ја погледах око себе, бабо,
ал’ немадох ништа од оружја, 50
већ потегох Шарчеву струњицу,
у струњици Шарчеву обућу,
па ударих пашу Једренлију,
ударих га у чело јуначко:
паде везир у траву на главу; 55
па потјерах по пољани Турке.
Мили боже, на свему ти хвала!
Ја да ти је стати па видјети,
стоји звека у струњици плоча,
стоји јаук по пољу Турака, 60
стоји вриска тридест дјевојака„
Док с’ окренух неколико пуга,
ал’ на пољу живе душе нема,
осим оста тридест дјевојака,
одвезах им пребијеле руке 65
и оправих на тридесет страна,
да казују каконо је било.
То је мени на ум пало, бабо,
гдје учиних велико јунаштво
без топуза и без бритке ђорде; 70
и без каква убојног оружја;
зато сам се мало насмијао."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
