Први пољуб (Осман Ђикић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Први пољуб
Писац: Осман Ђикић


Osman Djikic.jpeg




        
ПРВИ ПОЉУБ

Ноћ је тиха — мајско доба,
Површином неба ведра
Безброј зв'језда у свом лету
Раширило златна једра.

Мјесечина мека сија
И од ноћи данак гради,
А лагани вјетрић пирка
И природи санак слади.

Сјетни булбул у ђул-башчи,
На румене руже грани,
У небеса пјесму вија,
Да опчара мјесец сјајни.

— Така ми се нојца усни
Једном усред зиме црне,
Кад 'но вије, када мрзне,
Кад од леда тица трне.

— Ах! та ми је нојца тавна
За то бајна, за то мила, —
Јер пољубац први у њој
Пружи мени моја вила!



Извор[уреди]

  • Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 77.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 108 година.