ПРВИ ПОЉУБ
Ноћ је тиха — мајско доба,
Површином неба ведра
Безброј зв'језда у свом лету
Раширило златна једра.
Мјесечина мека сија
И од ноћи данак гради,
А лагани вјетрић пирка
И природи санак слади.
Сјетни булбул у ђул-башчи,
На румене руже грани,
У небеса пјесму вија,
Да опчара мјесец сјајни.
— Така ми се нојца усни
Једном усред зиме црне,
Кад 'но вије, када мрзне,
Кад од леда тица трне.
— Ах! та ми је нојца тавна
За то бајна, за то мила, —
Јер пољубац први у њој
Пружи мени моја вила!
