Прва руковет, Из моје домовине (1883)

Бојо ми, Бојо/Јарко сунце одскочило

Бојо ми, Бојо, драга душо моја,
У киту те китим,
За фесом те носим.
Дођи, драга, седи, драга, хај, хај, хај!
Дођи драга, до мене.

Јарко сунце одскочило,
Селе, жетва је,
Хај, хај, хај!
Устај, не спавај!

Бојо ми, Бојо, драга душо моја,
У киту те китим,
За фесом те носим.
Дођи, драга, седи, драга, хај, хај, хај!
Дођи драга, до мене.

Што ти је, Стано

Што ти је, Стано, мори,
Што ти је, Стано,
Еј, достум Станчице,
Млада, зелена?

Каравиље, лане моје

Каравиље!
Каравиље, лане мој',
Кара ли те мајка?
Хај, хај, лане мој',
Кара ли те мајка?

Нит' ме кара,
Нит' ме кара, лане мој',
Нит' ме разговара.
Хај, хај, лане мој',
Нит' ме разговара.

Већ ме шаље,
Већ ме шаље, лане мој',
На Дунав, на воду.
Хај, хај, лане мој',
На Дунав, на воду.

Играли се врани коњи

Ој!
Играли се врани коњи.

Рече чича

Рече чича да ме жени,
Дуду, реду, реду!
Синоћ рече, јутрос неће,
Дуду, реду, реду!

Протужила Пембе Ајша

Протужила Пембе Ајша:
„Дертлија сам него паша!
Како нећу дертли бити,
Кад ме силна туга мори:
Што је волим, не даду ми,
а што нећу, намећу ми!“

Имала мајка, јадо

Имала мајка, јадо,
Две девојке, ладо,
Ибар вода, лане мој',
Носи лудо малено! Ој!

Обадве се, јадо,
Разболеле, ладо,
Ибар вода, лане мој',
Носи лудо малено!

Наслони главу, Стано, на мене,
Еј, достум Станчице, млада, зелена!

Имала баба једно момиче

Имала баба једно момиче –
Дај ми га, бабо, дај, дај, дај.
Еј, да га китим и да га љубим,
Да му купим свилен фустан, срмали јелече!
Дај ми га, бабичко, дај ми га, бабо, дај!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Стојановић Мокрањац, умро 1914, пре 110 година.