Prva rukovet, Iz moje domovine (1883)

Bojo mi, Bojo/Jarko sunce odskočilo

Bojo mi, Bojo, draga dušo moja,
U kitu te kitim,
Za fesom te nosim.
Dođi, draga, sedi, draga, haj, haj, haj!
Dođi draga, do mene.

Jarko sunce odskočilo,
Sele, žetva je,
Haj, haj, haj!
Ustaj, ne spavaj!

Bojo mi, Bojo, draga dušo moja,
U kitu te kitim,
Za fesom te nosim.
Dođi, draga, sedi, draga, haj, haj, haj!
Dođi draga, do mene.

Što ti je, Stano

Što ti je, Stano, mori,
Što ti je, Stano,
Ej, dostum Stančice,
Mlada, zelena?

Karavilje, lane moje

Karavilje!
Karavilje, lane moj',
Kara li te majka?
Haj, haj, lane moj',
Kara li te majka?

Nit' me kara,
Nit' me kara, lane moj',
Nit' me razgovara.
Haj, haj, lane moj',
Nit' me razgovara.

Već me šalje,
Već me šalje, lane moj',
Na Dunav, na vodu.
Haj, haj, lane moj',
Na Dunav, na vodu.

Igrali se vrani konji

Oj!
Igrali se vrani konji.

Reče čiča

Reče čiča da me ženi,
Dudu, redu, redu!
Sinoć reče, jutros neće,
Dudu, redu, redu!

Protužila Pembe Ajša

Protužila Pembe Ajša:
„Dertlija sam nego paša!
Kako neću dertli biti,
Kad me silna tuga mori:
Što je volim, ne dadu mi,
a što neću, nameću mi!“

Imala majka, jado

Imala majka, jado,
Dve devojke, lado,
Ibar voda, lane moj',
Nosi ludo maleno! Oj!

Obadve se, jado,
Razbolele, lado,
Ibar voda, lane moj',
Nosi ludo maleno!

Nasloni glavu, Stano, na mene,
Ej, dostum Stančice, mlada, zelena!

Imala baba jedno momiče

Imala baba jedno momiče –
Daj mi ga, babo, daj, daj, daj.
Ej, da ga kitim i da ga ljubim,
Da mu kupim svilen fustan, srmali jeleče!
Daj mi ga, babičko, daj mi ga, babo, daj!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Stojanović Mokranjac, umro 1914, pre 110 godina.