Празан путир

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Празан путир
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


                  ПРАЗАН ПУТИР

Мислио сам наћи новога Јехову
И да химном славим васкрснут Витлејем,
Али место тога демони ме зову,
Да пепео свети по ђубришту вејем.

Стог се себи смејем смехом који пече
Гледајући твоје бедно тело штуро.
О, зар теби глас мој реч најлепшу рече,
Теби чијих дана већ је небо суро?

Твоје очи данас крију прошлост рану,
И последња жица на гитару пуче.
Плачи данас своју младост закопану,
И угаси бедне и жмираве луче!

Више нема среће и разочарања
Будућност су твојих неостварних нада,
Место ведре зоре, кад се подне сања,
Магле без видика, воњ мртвачког када.

Те још чедне очи грехом испијене
Упри у врх онај где глечери тутње,
Он трепери сјајем светлости црвене,
Која штипа очи твоје пуне слутње.

А ти кад већ тонеш, бар тони што дубље,
Ти велико гробље својих идеала,
Води војску палих, труби кужне трубе,
Дижи стег са ког је судба круну спрала!

Твоју чашу други испио је до дна,
Његових се уста у њој печат блиста.
О, зар празна беше жена мени сродна?
Шта згреших да место путира сам чиста
Крст нашао сломљен проданога Христа.

(Без датума)



Извор[уреди]

  • Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва, Поезија (1978), стр. 450-451
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.