PRAZAN PUTIR
Mislio sam naći novoga Jehovu
I da himnom slavim vaskrsnut Vitlejem,
Ali mesto toga demoni me zovu,
Da pepeo sveti po đubrištu vejem.
Stog se sebi smejem smehom koji peče
Gledajući tvoje bedno telo šturo.
O, zar tebi glas moj reč najlepšu reče,
Tebi čijih dana već je nebo suro?
Tvoje oči danas kriju prošlost ranu,
I poslednja žica na gitaru puče.
Plači danas svoju mladost zakopanu,
I ugasi bedne i žmirave luče!
Više nema sreće i razočaranja
Budućnost su tvojih neostvarnih nada,
Mesto vedre zore, kad se podne sanja,
Magle bez vidika, vonj mrtvačkog kada.
Te još čedne oči grehom ispijene
Upri u vrh onaj gde glečeri tutnje,
On treperi sjajem svetlosti crvene,
Koja štipa oči tvoje pune slutnje.
A ti kad već toneš, bar toni što dublje,
Ti veliko groblje svojih ideala,
Vodi vojsku palih, trubi kužne trube,
Diži steg sa kog je sudba krunu sprala!
Tvoju čašu drugi ispio je do dna,
Njegovih se usta u njoj pečat blista.
O, zar prazna beše žena meni srodna?
Šta zgreših da mesto putira sam čista
Krst našao slomljen prodanoga Hrista.
(Bez datuma)
