Заш’ ми, луче, ниси дошло јуче,
Кад сам сама седила код куће?
Нема тате, нема ми ни маме,
Седећ’ мислим шта је добро за ме.
Сама седим и у џерџев гледим, 5
И у лицу за лучетом бледим —
Што ми луче у визит не дође,
Већ ми само покрај куће прође,
Нит’ ми рече: „Душо! добро вече!” —
Већ ми вели: „Увело ти цвеће!” 10
Нека вене, није ни за тебе —
Право цвеће увенути неће,
Веран драги оставити неће!
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 295-296.
