Zaš’ mi, luče, nisi došlo juče,
Kad sam sama sedila kod kuće?
Nema tate, nema mi ni mame,
Sedeć’ mislim šta je dobro za me.
Sama sedim i u džerdžev gledim, 5
I u licu za lučetom bledim —
Što mi luče u vizit ne dođe,
Već mi samo pokraj kuće prođe,
Nit’ mi reče: „Dušo! dobro veče!” —
Već mi veli: „Uvelo ti cveće!” 10
Neka vene, nije ni za tebe —
Pravo cveće uvenuti neće,
Veran dragi ostaviti neće!
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 295-296.
